КАДА је реч о руском ставу према Србији, нико од нас није чуо ни раније, а ни сада, да Москва предлаже да Београд изабере између Запада и Русије, што Запад односно ЕУ увек ради. Теза “изабери Русију или нас” је одлично позната јавности, али нама било каква сарадња на пољу литијума са ЕУ није никаква препрека за развој наших односа са Србијом.

Овако у интервјуу за “Новости” амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко коментарише ставове појединих кругова да је потенцијални пројекат Јадар и ископавање литијума само средство да се Београд окрене искључиво Западу и удаљи од Русије. Он на почетку разговора коментарише и потписивање Меморандума између ЕУ и Србије о критичним сировинама приликом недавне посете немачког канцелара Олафа Шолца:

– Имајући у виду широку сарадњу са Србијом, ми пратимо оно што је кључно, а ово је свакако једна од кључних тема у економском, политичком и унутрашњем политичком смислу. Такве тезе о некаквом заокрету Србије долазе од оних који тај меморандум и тему литијума користе у политичке сврхе. Што се тиче еколошког аспекта, председник Вучић је рекао да неће бити штете за Србију. Стекао сам утисак да jе приступ и председника, и владе овом питању врло озбиљан. Али jе свакако потребан одређени опрез – из свог искуства из деведесетих година одлично знамо да Запад увек тражи нешто само за себе на неоколонијалистички начин. У сваком случају, ту је најважнији став руководства Србије. С обзиром на то да оно доследно чува суверенитет и зна да извуче поуке из искуства других земаља, чак и лошег, надам се да ће водити рачуна да не би, када до реализације овог пројекта дође, био на штету Србије, већ да се за Србију створи могућност продора, еколошког, технолошког и економског просперитета.

Препознајете ли у протестима против литијума који се организују у појединим градовима “рукопис” западних центара моћи и може ли то да дестабилизује Србију?

– То је пример дуплих аршина. Запад с једне стране има интерес да користи литијум, а с друге стране, да се вратимо у период пре избора, све је било искоришћено да се направи политичка штета за власт, да се пољуља позиција и популарност владе уочи избора. Они су користили екологију као да је њима тај еколошки аспект најзанимљивији, а што се тиче залиха, ту нема никаквог интереса. А ситуација је сада обрнута.

Да ли је одржива суверена и неутрална позиција Србије у јеку пузајућег трећег светског рата? Јесу ли руско руководство и ваш народ уопште свесни жртве коју Србија подноси, трпећи жестоке притиске због неувођења санкција Москви?

– Наравно да је суверенитет, очување позиције неутралности и доношења суверених одлука кључна тачка политичког става руководства Србије. Верујем чврсто да ће Србија задржати исту позицију и даље у садашњим тешким условима. Сведоци смо затегнутих односа између Запада и Русије, Кине и свих земаља које чувају своју независност и суверенитет, који гледају да се створи мултиполарни свет. Свесни смо да тај сукоб постоји, уз наравно, високе могућности да се спречи најгора опција међународне ескалације.

Верујете ли да ће председник Вучић одолети и да неће уводити ембарго Русији?

– Никад нисам од њега чуо неки сумњив став који би нас натерао на размишљање да је могућа промена политике Србије. Мислим да ће тако остати и даље. Друга потврда тога јесте да ми настављамо да заједно радимо на реализацији наших пројеката, додуше, у отежаним условима, али идемо корак по корак, има преговора и о новим подухватима.

Председник Вучић је добио позив за конференцију БРИКС у октобру у Казању. Да ли би неки ангажман Србије у тој организацији увећао њене капацитете за суверену и независну политику или би је удаљио од европских интеграција?

– БРИКС је створен као заједница на основу једнакости и поштовања интереса сваке државе која се налази унутар или која има сарадњу са БРИКС. Сваког дана све је више интересовања за ширење БРИКС. Интерес према БРИКС постоји и у Србији, и у јавности, и унутар владе. Дакле, развој односа са БРИКС не би био препрека за европске интеграције.

Како као непосредни учесник Дејтонских мировних преговора гледате на покушаје развргавања овог уговора? Шта је по вама ближа опција – независна Република Српска или Република Српска утопљена у централизовану БиХ?

– Сада је на снази покушај уништавања РС путем одузимања њених надлежности као дејтонског ентитета. Она би у том случају и могла да сачува назив, али би изгубила суштину. “Дејтон” на првом месту чува безбедност и интерес српског народа у целини.

Покушај његове ревизије није новина и она је започета одмах по потписивању и приликом првих фаза имплементације. Сваке године било је покушаја да се дође до тога да је “Дејтон” превазиђен и да уместо “Дејтона” имамо евроинтеграције, које су у ствари евроатлантске, без обзира на став Српске и српског народа, који је против учлањења у НАТО. Српски народ ни по коју цену неће дозволити одузимање статуса ентитета. Они кажу да је то радикалан став Милорада Додика, али је у ствари тај став утемељен на вољи апсолутне већине. Верујем да до катастрофалних последица за БиХ неће доћи, с обзиром на изузетно озбиљан став руководства РС и српског народа у РС, као и Београда.

Може ли их бити на КиМ? Режим у Приштини годинама лукаво “грицка” фрагменте српског суверенитета, пре свега, на северу, игноришући све до сада постигнуте споразуме и вршећи константан терор над нашим народом.

– Курти спроводи терор на КиМ, али није реално да Запад не може да утиче на њега. То је лажна прича, сакривена под завесом више западних изјава да се тобоже тражи од њега да нешто уради, а у ствари је све превара за јавност. Истовремено, те његове активности и коришћење снага против српског народа се у потпуности уклапају у став западних земаља које признају “независност” Косова, па је и преузимање севера под контролу потпуно у складу са тим ставом.

Је ли реалан ратни сукоб на КиМ и да ли би у случају новог погрома над Србима Русија била спремна да их војно заштити?

– Да, теоретска могућност постоји, имајући у виду веома тешку ситуацију. Али, постоји могућност политичког решења и смиривања ситуације, осигурања безбедности за Србе на КиМ. Разумем ваше питање, али да не бисмо правили теоретске шеме, боље је да говоримо о политичким стварима. У свакој ситуацији која је изузетно важна за Србију, Русија ће увек бити уз њу и српски народ и то је из нашег државног врха потврђено више пута. Али, сада користимо политичке могућности, пре свега оне које проистичу из сталног чланства у СБ УН. Запад је због тога желео да смањи улогу СБ до нуле и уместо тога смо добили разговоре о нормализације у оквиру ЕУ, који видимо у каквом смеру иду. Ево ни ЗСО није заживела и неће, тако барем изгледа, и то показује да од таквих разговора нема ништа.

Недавно сте се састали са председником Вучићем и договор је да заједнички обележимо 80. годишњицу победе над фашизмом и ослобођења Београда у Другом светском рату. Има ли неке појединости како ће изгледати та церемонија и колико је то значајно у ово доба пакленог историјског ревизионизма?

– Сваке године прослављамо ослобођење Београда, као и Дан победе, уз заједничке манифестације. Сада обележавамо 80 година и то је прилика да још једном потврдимо историјску реалност и истину у смислу политичке будућности. Оно што је најважније, биће ово још једна препрека на путу ревизије историје. Председник Вучић је свом снагом подржао да завршимо заједнички план. Биће значајних културних манифестација, даљег уређивања Гробља ослободилаца Београда.

Може ли се доћи до мира у Украјини? Видимо да је Кина направила извесне помаке у том смеру, а да ли је Русија спремна да одустане од својих прокламованих циљева на почетку специјалне војне операције, зарад покретања преговора?

– Поштујемо улогу и покушај Кине да посредује. Било је покушаја и од стране Мађарске да се допринесе политичком решењу. Што се Украјине тиче, уместо ње одлучује Запад, тачније САД. Зеленски је одавно потписао налог да се не преговара са Москвом и то нико није поништио. Запад није расположен за преговоре. Недавно је први заменик државног секретара САД Курт Кемпбел изјавио да није време за преговарање, него за решавање ситуације на бојишту. Наставља се снабдевање Кијева оружјем, нема знакова да се такве активности смањују. Када је у питању Русија, ми смо увек за преговоре и још пре фебруара 2022. године нудили смо Вашингтону и НАТО нацрте уговора између Руске Федерације и САД о гаранцијама безбедности и споразума о мерама за осигурање безбедности Руске Федерације и држава чланица Северноатлантског споразума како би се решила ситуација.

Када говоримо о циљевима СВО, они су одређени од стране председника и биће испуњени на војни или политички начин. Од циљева нико није одустао. Можемо да говоримо само о реалним преговорима, а не о неким покушајима да се узме пауза за маневар.

Да ли је свет за корак ближи апокалиптичном сценарију после одлуке САД да размести ракете дугог домета у Немачкој? Је ли Москва спремна да гађа циљеве на Западу ако процени да јој је угрожена безбедност и да ли би то значило почетак атомског рата?

– О неким тобожњим претњама нуклеарним нападом од стране Русије, говори само Запад.

Ми нисмо никог угрожавали, али наравно, нуклеарни потенцијал постоји и развија се као средство одвраћања. Русија ће сигурно дати адекватан одговор у случају смештаја америчких пројектила у Европи. Када је реч о употреби нуклеарног оружја, у Русији постоји војна доктрина да се оно користи у случају претње по опстанак државе. Али доктрине нису заувек усвојене имајући увиду промене и пораст претњи од стране Запада, и подложне су променама, ако нас натерају. Недавно је била узбуна на Западу да је председник Путин донео одлуку о приправности нуклеарног оружја. А оно се само по себи сваког дана налази у стању борбене приправности. Ако је у складишту, на залихама, онда ни нема сврху.

Колико би победа Трампа допринела да се умири ратни вихор у Украјини и да ли би он за Москву био прихватљивији саговорник од администрације демократа?

– Ми пратимо сва збивања, али не желим да правим неке наговештаје пре него што се ситуација развије. Ако у некој држави постоји жеља за разговор са Русијом, увек смо отворени узимајући у обзир наше интересе. Што се тиче изјава које се дају, треба их узети с резервом јер су дате у току изборне кампање. Када је Трамп био председник, било је контаката, али уз то и санкција против Русије. У сваком случају, спремни смо за принципијелан и отворен разговор на основу реалности, равноправности.

Смањују утицај православља

Пажњу овдашње јавности привукла је и опсада манастира Есфигмен на Светој гори по налогу цариградског патријарха Вартоломеја. Монаси су оптужени да су скривали руске командосе. Да ли то видите као наставак обрачуна са православљем, с обзиром на огромну улогу Фанара у формирању расколничке цркве у Украјини?

– Формирање расколничке цркве је дуго планирано. Руска православна црква је под притиском и претњама, забрањена је, а нико на Западу не реагује на кршење људских права. Напад на православље не постоји само у Украјини, него и у Србији, односно на КиМ. Ту је Фанар задужен као полуга расцепа православља и смањивања његовог утицаја у Европи и у свету.

Хришћанство увређено у Паризу

Велику полемику изазвало је и отварање Олимпијских игара у Паризу. Да ли је то промоција различности, у шта нас уверава организатор, или је реч о обрачуну са традиционалним вредностима и хришћанством у целини?

– Не бих желео да превише критикујем, да се не би протумачило да смо увређени због тога што Русије нема на Олимпијским играма. Што је највећа штета за олимпијски покрет, јер нема наших спортиста у више дисциплина и нема праве конкуренције. Када је реч о отварању, оно се увек користило за промоцију стварног заједништва и културе, као што је било и недавно на Играма БРИКС у Русији. Зар није чудно да Француска, једна од колевки светске културе, нуди овакво нешто. Ово је увреда за хришћанство и отворена промоција антивредности. Све много личи на пад Римског царства, које нико у војном смислу није уништио, него се урушило изнутра.

Милица Станојковић
Фото: Д. Миловановић

[НОВОСТИ]