БРАТСТВО наставља да објављује поруке са значајног скупа „Тековине и путокази Велике Победе“ одржаног 14. маја. Данас објављујемо најзначајније акценте из говора амбасадора Александра Боцан-Харченка, које је објавила руска амбасада.
Дана 14. маја у Београду, Први покрет за Србију и Српско-руско братство организовали су округли сто „Тековине и путокази Велике Победе“ поводом 80. годишњице слома фашизма.
Пре почетка догађаја, окупљени су минутом ћутања одали почаст војницима и официрима Црвене Армије, Народноослободилачке војске Југославије и свим војницима антифашистима који су дали своје животе на бојним пољима у Другом светском рату, као и борцима који су погинули током специјалне војне операције за заштиту Донбаса од украјинских неонациста.
На конференцији су наступили Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, председник Клуба генерала и адмирала Србије генерал-мајор Лука Кастратовић, чланови председништва СУБНОР-а Србије пуковник Золтан Дани и Драгољуб Ђорђевић, председник Првог покрета за Србију Владимир Кршљанин.
Кључне тачке из обраћања Амбасадора:
✦ Дан Победе је најважнији празник за цело човечанство. Заједничко обележавање 80. годишњице Победе над фашизмом у Србији одржано је на најдостојанственији начин у складу са нивоом наших билатералних односа. Од посебног значаја је било учешће Председника Србије Александра Вучића на свечаним догађајима у Москви, на које је он стигао упркос спољном притиску. Председник Русије Владимир Путин је истакао да такви потези у садашњим условима сведоче о лидерству заснованом на снази духа, а не само на званичном статусу.
✦ Запад није успео да извуче поуке из трагедије Другог светског рата. Тамо су већ 1940-их година почели да одступају од принципа мирног суживота и кројили планове за напад на СССР. Даљи развој догађаја показао је систематско занемаривање историјских лекција. Уништење Југославије, подстицање војних сукоба у њеним бившим републикама, успон неонацизма – све су то карике у истом ланцу. Догађаји око Украјине су још једна манифестација старе жеље да се Русији нанесе „стратешки пораз“.
✦ У послератним годинама мир у Европи је обезбедила војно-политичка равнотежа, која је омогућила одржавање стабилности током неколико деценија. Међутим, осамдесетих година прошлог века у СССР-у појавиле су се илузије да се односи са западним блоком могу градити без одржавања равнотеже снага, на бази поверења. Као одговор, Москва се суочила са ширењем НАТО-а, укључујући и на рачун три бивше совјетске републике, као и са покушајима да се у алијансу увуче и Украјина, што представља директну претњу Русији.
✦ После Другог светског рата створен је међународни систем безбедности, чији је кључни елемент постала Организација Уједињених Нација. Међутим, улога и значај УН су угрожени због деструктивног понашања појединих земаља које покушавају да замене Повељу Организације озлоглашеним „поретком заснованим на правилима“.
✦ Русија пажљиво прати поуке Другог светског рата и последњих деценија. Председник Владимир Путин је ставио акценат на јачање Оружаних снага и осигурање одбрамбене способности земље. Москва се залаже за очување централне улоге УН у међународним пословима, активно учествује у формирању мултиполарног света заснованог на сувереној једнакости држава и узајамном поштовању њихових интереса.