Захваљујући не баш дивној кадровској политици СНС-а у потпуности, постоји незанемарљив број лоших, незаинтересованих и пре свега дубоко корумпираних председника општина чији резултати имају предзнак дебео као и онај код просечне јануарске температуре.
Да ствар буде још и гора, фиоке ревизора, прекршајних и кривичних судија не пуне нека нова лица, већ у већини случајева доказани паразити који су кроз пет, шест партија и исто толико мандата већ на грбачи несрећним житељима и бирачима. Ипак, не само да по њима не ударају главешине опозиције, већ их штеде и локални политички противници, а да не говоримо о потпуном изостанку пажње Н1 и сличних средстава за харангу и линч који се из неког разлога представљају као медији, а ми им као верујемо на реч.
Милош Вучевић, први човек Новог Сада, није из тог миљеа – и то је један од кључних разлога што годинама трпи стрелице подмазане хектолитрима отрова упућене његовим сарадницима, односно “преносно” њему.
За почетак, Вучевић руши предрасуде које упорно покушавају да провуку о напредњацима – свезуб је, млад је, урбан. Школован и доказан у струци, долази са породичним педигреом. Ово му је прва странка. Пристојан је. Коначно, преузео је разорену паланку без иједног страног инвеститора, а данас је Нови Сад Европска престоница културе, Омладинска престоница Европе, стигло је неколико страних фирми који запошљавају на хиљаде суграђана и долази још неколико.
Покрећу се и завршавају капитални пројекти и инвестиције, сређује комунална инфрастуктура, на ред долазе питања која су се таворила по фиокама деценијама.
Коначно, Вучевић је добро позициониран и у самом СНС-у где као потпредседник представља језгро језгра “младих лавова”.
Дакле, да има три зуба у глави, кити Венди под шатром, до јуче је био магационер који се вукао по боловањима и кришом отимао килу шунке из залиха, а данас маше лажним докторатом и да лапа 20 посто од сваког пројекта, служио би им за подсмех, али не би им био мета.
Управо овај концепт показује сав бесмисао политике такозване опозиције – смета им дакле, што ради, има резултате и што је честит.
Све што они нису, или макар нису показали за 12 година. То су му прави грехови. Боде им очи. Руши концепт.
Зато су му блатили и блате људе који су били или јесу део његовог тима а данас блате и породицу саветника му Милића.
Сви ти вајни и поштени који су му лепили напленице на врата градске куће, могу да се јаве да им покажем и објасним им где је прозор. Јер, реално, такви какви јесу, какав год Вучевић био, могу само да му пљуну под њега.
Т. Ловрековић
