Одлука директорке основне школе „Анта Богићевић“ да спречи свештенике да на Савиндан освештају славске дарове изазвала је буру у јавности, а академик Божић у емотивном писму позива на буђење и одбрану духовних вредности.

На празник Светог Саве, када српске школе одзвањају песмом и молитвом у славу првог српског архиепископа и просветитеља, у Лозници се догодио незапамћени инцидент. У Основној школи „Анта Богићевић“, смештеној у непосредном загрљају храма Покрова Пресвете Богородице, свештеницима Српске православне цркве онемогућено је да пресеку славски колач и освештају дарове, што је изазвало буру реакција у јавности. Ова забрана, која је потекла од саме директорке школе, изазвала је дубоку узнемиреност међу верницима, али и покренула питање поштовања верских права у образовним установама.

Епархија шабачка је у званичном саопштењу указала на правну и моралну неприхватљивост овог чина, подсећајући да чак 97% ученика ове школе похађа верску наставу. „Kако је могуће да се баш на Светог Саву, у установи која носи име српског јунака и родољуба, донесе одлука која понижава православну традицију и верска осећања деце?“ – питају се многи.

На ову духовну рану и повреду светосавске части осврнуо се и академик Светислав Божић, који се Лозничанима обратио потресним отвореним писмом:

  • Болно је ођекнула вест да на Светог Саву Српског, после осам векова, директор Основне школе „Анта Богићевић“ у Лозници, смештеној у порти и вечном духовном и материјалном загрљају храма Покрова Пресвете Богородице, није допустио свештенику да пресече славски колач и благослови школску славу – испакао је академик Божић, а потом је постави реторичко питања над којим сви треба дубоко да се замислимо:
  • Kако је могуће да је толико охладнело срце наше да је на српској земљи освештаној светосављем, Србин забранио Србину, Светом Сави, да уђе у своју школу и благослови светосавску децу? Тргнимо се хитро, док тама не навали густа у наше животе у које се увукао заборав и не претвори га у јецај и лелек. У нади да се ова духовна трагедија може ублажити и срамота уклонити, примите изразе моје велике љубави и завичајне оданости.

Речи академика Божића ођекнуле су као опомена и позив на освешћење. Његова порука носи дубље значење – у времену када се на духовним вредностима прелама судбина народа, свака неправда нанета светосавском духу може имати далекосежне последице.

Реакције верног народа у Лозници показују да је ова рана дубока, али и да постоји снага да се кроз молитву и светосавску љубав преброди свака неправда. Kао што је Свети Сава знао да смиреношћу и мудрошћу води свој народ кроз искушења, тако и данас остаје узор за одговор на овакве изазове – не мржњом, већ одлучношћу да светосавска луча у српским школама не сме бити угашена.