Моралесови поборници су убеђени да је овај метал, без кога је немогуће замислити низ производа од лаптопа до електричних аутомобила, одиграо улогу у смени владе
Боливијска полиција (Фото: Асошијејтед прес)
Лаву Троцком, Луису Буњуелу и бројним другим славним личностима које су у Мексику добијале политички азил ове недеље се придружио и Ево Моралес. Први боливијски председник из редова аутохтоног становништва, услед антивладиних демонстрација, на захтев војске поднео је оставку и избегао у иностранство. Како се зове оно што се десило у Боливији? Зависи од тога кога питате. За противнике донедавног лидера, била је то револуција, народни устанак, победа демократије над властодршцем. За Моралесове подржаваоце, био је то државни удар, још један латиноамерички пуч којим је војска свргла демократски изабраног председника. Боливија је подељено друштво, али је то не чини изузетком.
Нафта 21. века
Оно што је чини изузетном јесу највеће светске резерве литијума, који се као кључни састојак батерија неретко назива „нафтом 21. века”. Моралесови поборници су убеђени да је овај метал, без кога је немогуће замислити низ производа од лаптопа до електричних аутомобила, одиграо улогу у смени владе јер западне компаније нису успевале да се са Моралесом договоре о експлоатацији. Према заговорницима донедавног председника, ово је контрареволуција јер у новој боливијској влади нема ниједног представника индијанских народа, који чине макар 40 одсто становништва. Левичарског шефа државе сменили су привремена председница Жанине Ањез (опозициона сенаторка која се самопрогласила председницом до нових избора уз подршку Уставног суда и оружаних снага) и њени министри из редова пословне елите из најимућније регије Санта Круз, која је чак хтела и да се отцепи од Моралесове Боливије.
Боливијски председник Ево Моралес пристиже у Мексико где му је одобрен политички азил (Фото: Клаудио Круз/АФП)
Нова председница је поново унела Библију у председништво, а њени министри су социјални и религиозни конзервативци. Као противник абортуса, нови министар унутрашњих послова је пре две године изјавио: „Неке жене мисле да су либералне и ја их подржавам, ако хоће да се убију, нека се убију, нека скоче са петог спрата. Убијте се. Радите шта хоћете са својим животима, али не и са животом који вам не припада.” Нема дилеме међу заговорницима привремене владе да Моралесу ипак нису криви ни литијум, ни мултинационалне корпорације ни религиозни богаташи, већ што се, након што је већ провео скоро 14 година на власти, противно уставу кандидовао за четврти мандат и „покрао изборе”.
Будите суздржани
И Шпанија је имала изборе и покушава да састави владу док се у „свом Санта Крузу”, својој најбогатијој покрајини, такође суочава са великим поделама и покушајима стицања независности. Каталонски сецесионизам је обележио шпанске парламентарне изборе на којима је највећи број гласова освојила владајућа Шпанска социјалистичка радничка партија, али опет мање него на изборима у априлу.
Као студент који није био задовољан оценом, социјалистички премијер Педро Санчез је поништио испит, поново полагао и следећи пут добио лошију оцену, али ју је овај пут уписао у индекс. Он је ове седмице саопштио да је са левичарском странком Подемос постигао коалициони споразум, исти онај који је одбијао после априлских избора, због чега је Шпанија четврти пут изашла на изборе за четири године.
Педро Санчез и Пабло Иглесијас, лидер покрета Подемос (Фото: Ел Паис)
Социјалисти и Подемос данас имају десет мандата мање него у априлу, што отежава њихову владавину, а свакако немају апсолутну већину. Зато је тешко замислити да ће Санчез поново положити заклетву ако га, макар суздржавањем од гласања, у парламенту не подрже каталонске сецесионистичке странке. За поборнике отцепљења у Барселони реч је о поетској правди – Шпанија не може да формира владу без оних који желе сопствену државу.
Само чврста рука
У каталонском сепаратизму може се пронаћи један од главних разлога зашто је екстремна десничарска странка Вокс постала трећа најјача партија у шпанском парламенту после избора одржаних у прошлу недељу. Према лидеру Вокса Сантјагу Абаскалу, социјалисти су преварили грађане јер су им пре избора обећали да неће формирати владу са Подемосом уз помоћ каталонских гласова. За Абаскала, Санчез је малтене починио издају. Тако Абаскал види то што је премијер поручио Каталонцима да ниједна друга влада осим владе социјалиста и крајње левичарског Подемоса не би имала веће разумевање за неке од захтева из Барселоне (и шпанска умерена десница предлаже укидање каталонске самоуправе). Иако социјалисти одбацују преговоре о каталонској независности и желе да разговарају само о већој аутономији, њихов положај се компликује уласком у коалицију са Подемосом, који подржава референдум о отцепљењу.
Сепаратистички нереди у Барселони (Фото: Дојче веле)
Воксу је сметало и што је шпански краљ ове седмице посетио Кубу, што је прва државна посета једног шпанског монарха Хавани. Абаскал је чак оптужио Санчеза да је послао краља Фелипеа Шестог и краљицу Летисију да се „аклиматизују” на услове живота које ће, кад социјалисти и Подемос формирају владу, имати и у Шпанији. За Абаскала нема средине – или крајња десница или Куба.
