Књига италијанских новинара Ђузепеа Ћула и Виториа Романа „Вукови у магли“ документује улогу УН, ЕУ и САД у стварању криминалне државе у срцу Балкана и постављању терориста и злочинаца на челне позиције државне управе…
Ми смо погрешили. Ми, Италија, земље НАТО-а бомбардовали смо Србе мислећи да су Албанци жртве. После је ОУН све узела у своје руке. И претворила ово у земљу мафије. Бомбардовали смо погрешне“ (италијански функционери у Приштини, када су схватили да су из редова ОВК регрутовани водећи албански политичари).
„Имали смо 300 сати материјала на којима је забележено прислушкивање Хашима Тачија. Ти снимци завршили су у некој кутији сутерена у Вашингтону. Нико му не може више судити. Да ли вам је то доста? Дакле ОУН га је покрила. И не само њега. Блокирали су процесе, успоравају истрагу, скривају доказе о умешаности локалних политичара са организованим криминалом. И сваки пут када смо започели истрагу против некога из врха локалне политике стигло је наређење: стоп!“.
Истина се сазнаје на улицама, у тишини, или уз шапат међународних функционера уз вечеру. Има ли доказа за то о чему причате, питају аутори. Многобројни су.
„После шест месеци боравка овде позвао сам шефа и рекао му: овде смо погрешили у свему. Ово су криминалци“. Ко су криминалци? „Ми, Италија, земље НАТО-а. Ми смо погрешили, бомбардовали смо Србе мислећи да су Албанци жртве. После је ОУН све узела у своје руке. И претворила ово у земљу мафије. Бомбардовали смо погрешне“.
Како изгледа Косово данас?
Приштина, један од најбољих ресторана, на који метар од седишта међународног тужилаштва, луксуз, наполитанска музика, девојке које прате америчке функционере, космополитска граја, Американци имају слободно вече, Наполитанци у фирмираним оделима, припити француски функционери. Таква слика Косова сама је по себи одговор на бројна питања аутора књиге. На улицама пребројавамо ламборџиније, ферарије, мерцедесе, луксузне џипове. Чији су? Возе их синови великих мафијашких босова, објашњава капетан КФОР-а, иако по лошим путевима где неретко теку фекалије или нема светла.
Улицама Дечана шета бивши командант ОВК Абдул Мушколај. Праћен је са тридесетак највернијих, постао је национални херој, оптужен од Суда у Хагу за почињена криминална дела. Ослобођен је по свим тачкама оптужнице 3. априла 2008. године, а бројни сведоци против њега убијени су, или су умрли током процеса под неразјашњеним околностима. У његовој канцеларији и сада се виори застава ОВК и велика слика Рамуша Харадинаја у војној униформи, те огромна фотографија брата Адриана Харадинаја који је погинуо 6. маја 1997. на граници са Албанијом. Абдул не признаје садашњост, за њега су све међународне организације које управљају Косовом и раде на приближавању ЕУ једна замка. По њему, рат је стално ту, иза угла.
„Наш посао није завршен, моји људи и ја смо спремни за борбу у сваком тренутку. Овога пута рат не би био унутар Косова. Бићемо држава која се бори против једне друге државе. Али УН треба да оду. Европска мисија нам такође не треба. Потребни су нам само војници КФОР-а, а остали треба да иду кући“, одсечно закључује.
На констатацију новинара да су Албанци наставили да бацају бомбе на српске енклаве и после завршеног рата, он одговара да је то само пропаганда, а на констатацију да су Албанци напали 2004. године православне светиње, он потврђује да је био ухапшен због тога, пуштен месец дана касније, али самоуверено тврди:
„Сада нико више неће нападати НАШЕ МАНАСТИРЕ“. Да, дословно изговара: „НАШЕ“ манастире, подвлаче аутори.
Абдул закључује: „Посетио сам многа света места у Европи, али ниједно није окружено војницима, наши манастири изгледају као затвори“.
Да ли Срби могу да остану на Косову питају се аутори књиге „Вукови у магли“?
Следи хорски одговор некадашњих припадника ОВК-а: „Само они који нису упрљали руке нашом крвљу, и само они који признају независност наше државе. У супротном могао би да експлодира нови рат, у северној Митровици може да експлодира сваког часа“, опомињу они.
Извор: cojstvo.rs
