Поручник Бора Благојевић, био је слободно можемо рећи, Најкуражнији Србин у Европи. Био је командант Пратеће чете Дринског корпуса, а уједно и команданта тог корпуса, мајора Алексе. У борби је изгубио десну руку, па је остатак живота провео без десне руке али ни то му није ускратило његову шармантност и сампоуздање. О каквом човеку се ради указује и чињеница да је у његову част исписана песма „Девојка је пошла у гору по воду“. После рата Бора је емигрирао у Белгију и имао је више кафана-ресторана у Бриселу, био је чувени емигрант, а често се састајао у Чикагу са Војводом Ђујићем који му је био одличан пријатељ.
За свог живота се залагао на здруживању српства и очувању српског васпитања и традиције. Био је вековни трн у оку комунистичкој власти, па је Титовска влада је више наврата захтевала његово изручење, али то никада нису успели. Пошто им је то било неуспешно, 8. марта 1975. на прагу његовог стана, Удбаши су га кукавички упуцали са леђа. Сахрањен је у Белгији, а касније се му кости пренете у Оснабрик (Немачка) како би био ближе отаџбини у којој је и мртав био забрањен.
Ако вас занима још оваквих прича, придружите се Принциповој затвореној групи овде, где их можете свакодневно прочитати.
