Најзаслужније за ширење лажних вести на интернету је копи-пејст новинарство.
Потом следе друштвене мреже и лоше едукована публика-читаоци. Поред интернет портала који намерно измишљају сензационалне вести или пак спинују реалне вести да би допрли до веће публике, постоје и одређене интересне групације које се такође баве пласирањем лажних вести. Лако је демаскирати таблоидне и сензационалистички настројене интернет портале, но је увек проблем када одређене лажне вести долазе од извора који важе као поуздани. Такви извори лажних вести могу бити и велике познате медијске куће. Довољно је сетити се измишљотина које су поједине велике медијске куће пласирале током ратова 90-их година у бившој Југославији, па схватити да то што је неки медиј угледан или има дугу традицију, не значи да је објективан и да су његове информације поуздане и тачне.
Kада западни медији или политичари говоре о борби против лажних вести, они подразумевају пре свега борбу против руских медија и њихове пропаганде или утицаја. Покушај сузбијање утицаја руских медија је оно што преокупира западне политичаре последњих месеци. Руски медији су се развили последњих деценија,а по квалитету и утицају су достигли па и превазишли велике западне медије. Овај „проблем“ је запад схватио током председничких избора у Америци. Тада су руски медији, мимо политике естаблишмента, која је преко великих медијских кућа подржавала Хилари Kлинтон, упливали на медијски простор запада и прилично утицали на ток избора у Америци. Руски утицај се није огледао у пристрасном извештавању у корист Трампа, већ у суптилном дискредитовању Хилари Kлинтон и давању пођеднаког простора обома кандидатима.
Руска медијска кућа РТ је ангажовала угледне и добро познате америчке новинаре, попут рецимо Лари Kинга, те им дала слободу какву нису имали на претходним америчким медијима. Овим потезом РТ је постала доста популарнија од традиционалних америчких медијских кућа.
Најављена борба појединих западних држава против лажних вести сада се чини као својеврстан крсташки рат. Да овај крсташки поход на руске медије излази из оквира борбе за објективност и тачност информације, те да поприма и идеолошке и религиозне предзнаке, најбоље илуструје укључење папе Фрање у целу кампању. Истина, папа Фрања нигде није помињао Русе, али се потрудио да религиозним аргументима подупре борбу против фамозних „лажних вести“ у моменту када је кампања против утицаја руских медија на свом врхунцу. Папа је изјавио да су: „Лажне вести ђаво који је убедио Еву да поједе јабуку“.
Такође је апеловао на новинаре да је њихова улога да зауставе ширење лажних вести и да им то није само посао него и мисија. Проглашавајући новинаре за нове мисионаре „истине“, папа им заправо даје „индулгенцију“ за нови крсташки поход.
Власник највеће друштвене мреже Фејсбук, Марк Зукерберг, је такође најавио борбу против лажних вести, наводећи да је превише сензационализма, дезинформација и подељености у данашњем свету. Зукерберг је најавио нове измене у њуз фиду које ће довести до тога да видите само изворе за које корисници кажу да су поуздани. Наравно, Фејсбук ће утврдити који су то извори поуздани.
Твитер компанија је недавно искључила преко 50.000 налога корисника за које тврди да су били повезани са руском пропагандом.
Велика Британија је најавила формирање јединице која ће се бавити демаскирањем лажних вести и спречавањем ширења кампања дезинформисања које организују друге државе. Kада се узме у обзир да је државни врх Британије оптужио управо Русију за мешање у изборе и ширење лажних вести, јасно је против кога ће деловати ова јединица.
Поред Британије су и поједине ЕУ државе такође најавиле одлучну борбу против „лажних вести“. Француски председник је предложио закон којим би се спречило ширење лажних вести.
Руски медији су заиста постали утицајни. Довољно је прегледати домаће интернет портале да се примети да одређен проценат информација потиче управо са руских медија, пре свега Спутњика који код нас има своју редакцију на српском.
ББЦ и Њујорк тајмс такође покрећу своје редакције на српском, те ће од ове године, уз велику финансијску подршку, и они остварити значајан утицај на српском медијском простору. Kао што руски медији пре свега пласирају информације које су у интересу Русије, тако ће и западни медији попут ББЦ-ја и Њујорк тајмса пласирати информације које су у интересу њихових власника. У таквом медијском сендвичу питање је шта ће остати од наших домаћих медија, који се ни по квалитету, ни по стручности, а пре свега по финансијама, не могу поредити са руским и западним медијима.
Жељко Ињац
Извор: rtv.rs
