Убрзо након што је постао епископ у Мири, Свети Никола је пожелео да отпутује у далеку Палестину, да у њој обиђе сва света места и да се настани у пустињи како би тиховао и на тај начин боље сагледао путеве који нас присно повезују са Богом. Укрцавши се на лађу која је тек стигла из Египта, Свети Никола је почео да упозорава морнаре о несрећи која ће их на том путу затећи, а о којој они нису могли ни да слуте. Најавио им је буру и најезду демона. Свети Никола је видео да ће се ђаво попети на лађу и мачем пресећи конопце на катарци и ужад на крми. Упозорио је да ће нечастиви обузети цео брод својом демонском силом у намери да га заједно са посадом и путницима потопи.
И док је Никола изговарао своје упозорење, као на неки знак подигла се велика олуја, море је подивљало, а лађа се дивље љуљала на таласима. Уплашени путници и посада збила се око Николе и молила и преклињала Бога да их заштити од великог зла. Никола их је смиривао говорећи им да ће убрзо доћи до преокрета, што се заиста и догодило. Море је било укроћено и настао је мир. Људи су почели да се захваљују богу и Светом Николи због избављења од најцрње судбине.
Међутим, ђаво се није предавао тако лако. Када се један морнар попео на врх јарбола да поправи бродску опрему, оклизну се и пао без даха, начисто мртав. Тада је опет наступио Свети Никола, који је својом усрдном молитвом брзо повратио у живот младог морнара, а затим је њихова лађа наставила да плови по мирном мору ка свом циљу.
Од тога дана Свети Никола је постао заштитник морепловаца и сваке године на дан када се слави овај светац, све лађе, где год да се налазе, бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући на тај начин пошту овом светитељу. А при сваком великом путовању или у бродолому и олуји, морепловци често позивају и моле се овом светитељу за помоћ.
