Године 2020. и 2021. били смо сведоци изузетно озбиљног таласа репресије против национализма и националиста у Европи. Либерални рат против слободе погодио је правно легалне организације и странке са изабраном политичком заступљеношћу у локалним, регионалним, националним и европским парламентима.
Најозбиљнији случајеви су следећи:
у Словачкој је лидер Народне странке Наша Словачка Мариан Котлеба осуђен на 4 године и 8 месеци због смешне оптужбе коју је против њега поднео министар правде због донирања новчаних средстава породици у износу од 1488 евра. Према тужилаштву, бројка коју је садржала донација 1488. представљала је скуп „екстремистичких“ бројева који су за осуду и тако заиста нечувену казну, која је очигледно имала за циљ уништавање каријере господина Котлебе.
Златна Зора: прогон је започео када је странка достигла проценат од око 12% гласова. Рат против Златне Зоре почео је убиством двојице младих милитаната који су стрељани из непосредне близине испред седишта странке. Са одредима смрти екстремне левице који су на улицама таргетирали Златну Зору, грчки режим је ухапсио и ставио у затвор вође Златне Зоре. Показно суђење завршено је затвором од 13 година. Најупечатљивији случај је Иоаннис Лагос, изабрани изабрани члан Европског парламента. Пошто је у одсуству осуђен на 13 година затвора у политичком ревијалном суђењу, ухапшен је пре неколико дана у Бриселу. Сада чека изручење Грчкој.
У међувремену је било напада на Националну Демократију и Фаланге у Шпанији и Форзу Нову(Нова Снага) у Италији. Педро Цепарро и Гиулиано Цастеллино осуђени су у масовној демонстрацији неправде која је уздрмала Палату правде у Мадриду и Риму.
Овај ниво голе политичке репресије није виђен у Европи од 1980-их, година у којој су италијански националисти, посебно у Терзи Посизионе, били изложени бруталном прогону, који је чинио неколико убијених и стотине људи бачених у затвор на од пет година за „ политичке злочине “.
Нови талас репресије јасно показује да је Дубока држава у Европи одлучила да циља националистичке странке које припадају Алијанси за мир и слободу. Овај политички савез на европском нивоу успостављен је у фебруару 2015. године као „националистичка интернационала“, са историјским вођством укључујући Жан Мари Ле Пен и чланове многобројних парламената држава Европе, који су сви активни у својим земљама да се супротставе марксистичким, либералним и капиталистичким идеологијама и Дубокој држави.
Јасно је значајно да је овај усаглашени потез за истребљење читавог поља политичке мисли и акције покренут непосредно пре бесрамног искоришћавања пандемије Цовид 19 од стране либералног естаблишмента. Даље, континуирано потискивање једине политичке снаге која је изразила кохерентно и информисано противљење апсолутним закључавањима са полицијским часом због епидемије Ковида, саставни је део ширег помрачења закона и слобода „Великог поновног покретања “.
Дубока држава започела је политику узнемиравања и политичког истребљења једине снаге која се супротставља диктатури Гејтса и Брисела и моћним корпоративним капиталистичким и комунистичким снагама са којима сарађују. Циљ прогона је спречити појаву политички набијене везе између националних револуционара и великог и растућег бирачког тела европских грађана који одбацују либерално Велико поновно покретање.
У светлу овога, осуђујемо напад на патриоте и лидере националистичких покрета у Европи. Изјављујемо своју одлучност за контранапад, реорганизујући Савез за мир и слободу као активну и чврсту опозицију недемократским и изузетно штетним акцијама глобалне елите. Алијанса за Мир и слободу ће поново успоставити своју структуру и своје активности широм Европе како би јавности вратии стварни избор и средства којима ће изразито конструктивно противљење принудним закључавањима и широј агенди Великог поновног покретања.
Потписници :
Roberto Fiore – Forza Nuova (Нова Снага – Италија)
Nicholas Griffin – Британија Прво -Уједињено Краљевство
Udo Voigt – Nationaldemokratische Partei Deutschlands ( Националнодемократска партија Немачке)
Kay Nertheimer – Nationaldemokratische Partei Deutschlands – MEP Berlin
Miša Vacić – Leader of The Serbian Right (Српска Десница)
Artur Costa – Alexandre Santos – Força Nova
Pedro Chaparro – Democracia Nacional (Национална Демократија – Шпанија)
Tudor Ionescu – Nuova Dreapta (Нова Десница – Румунија)
Ioannis Zografos – Elasyn (Грчка)
Yvan Benedetti – Parti Nationaliste Français (Партија Националистичке Француске)