Члан председништва СНС објавио је ауторски текст који вам у целости преносимо.
Иако је до избора у Републици Србији остало више од пола године и мада су разговори о унапређењу и побољшању изборних услова у току (како они у које су укључени и европски парламентарци, тако и они који се воде са политичким субјектима који сматрају да је учешће европских посредника непотребно) – већ сада је очигледно да ће фокус кампање тих интересних, око Драгана Ђиласа окупљених група тобожњих „бораца за демократију“, које себе лажно представљају као некакве политичке организације, партије и/или покрете, бити усмерен на то да се председник Александар Вучић, на све начине и свим средствима, некако изолује или спречи да учествује у политичкој утакмици, или – још боље, и ако је то икако могуће, да се, и буквално, одстрани из политичког живота Србије, да се различитим поступцима и притисцима некако натера на то да престане да се бори за Србију и њене интересе.
Сви председникови политички опоненти знају да су њихове шансе (ионако минорне, с обзиром на то колики углед уживају међу грађанима Србије) и дословно непостојеће – уколико им противник буде Александар Вучић и уколико ће морати да се боре против његове неисцрпне енергије и упорне посвећености државним и националним интересима Србије, против свакодневног, сваком добронамерном и политички неострашћеном видљивог, свеукупног напретка наше државе на свим пољима – који је последица председниковог преданог, напорног и континуираног рада, али и његове мудре, државничке политике – која има визију, која има јасан план и програм и која је мотивисана једино бригом, осећајем одговорности и, пре свега, искреном, патриотском љубављу према Србији.
Управо стога су се и сви мрзитељи Александра Вучића ујединили у пројекту: „Срушити Вучића“, а ово чему присуствујемо последњих недеља, ова континуирана, нечасна, на неистинама и гебелсовски конципираној пропаганди заснована хајка на председника и, што је још бедније и подлије, на чланове његове породице (посебно усмерене на председникову децу, укључујући и малог Вукана) – само је бестијални и болесном мржњом задојени појавни облик политичке патологије која доминира у главама оних који никакав други политички план и програм ни немају, осим – Мрзимо Вучића, уз поруку коју константно упућују својим иностраним менторима (иначе творцима, инспираторима и финансијерима ове хајке), у свим формалним и, нарочито, неформалним контактима, у елитним ресторанима, „на травњацима“, у амбасадама, а чија суштина гласи – вратите нас на власт, доведите нас на власт, хоћемо власт, дајте нам власт и бићемо вам послушни и одани, служићемо вама, а не Србији, бринућемо о вашим, а не о интересима грађана Србије…
Велики новац је улажен у то, ангажовани су сви ресурси – и људски и медијски, нарочито оних медија који се финансирају новцем опљачканим од грађана Србије, али и неких опскурних и по бљувотинама познатих „медија“, који једино и служе томе да се напада Александар Вучић. У ту и такву, срамну, мрзитељску хајку, укључено је баш све што би, по мишљењу руководилаца ове операције, могло имати било какав и било колики утицаја на јавност у Србији и укључен је свако ко сопствену земљу презире и ко је спреман да му туђи или лични, сопствени интереси, буду важнији од општег добра.
Од друштвених мрежа до затворених, професионално устројених или на неки други начин оформљених група, укључујући и оне хулиганске, кобајаги „навијачке“. Затим, познати појединци, пре свега самозвани припадници тзв. „елите“, из разних области јавног живота, чији се „елитизам“ углавном доказује тиме да они саме себе представљају као борце за демократију, иако им је основни делатни принцип – лично богаћење, при чему им парадокс из времена док су били на власти – да су они бивали све богатији, а грађани све сиромашнији – нимало не смета да се куну у сопствену част и поштење. Наводни – цивилни сектор, а поготову неке, иностраним новцем финансиране, невладине организације, али и удружења грађана за која се зна да имају другачије политичке и све друге ставове од оних које заступа Александар Вучић.
Неуспешни и пропали политичари, како бивши, без обзира на политичко-идеолошку оријентацију, тако и они који сами за себе мисле да су политичари и који су тренутно активни на политичкој сцени Србије, а који по својим досадашњим политичким резултатима нису ништа мање (већ) пропали од оних бивших, са којима се свакодневно, сујетом и личним интересима вођени, свађају око тога – ко је „права“ опозиција. Неки – који ни сами не знају шта су, нити шта заступају, за шта се залажу и боре – али ту су, да праве гужву и да допринесу томе да изгледа као да постоји некаква већина у тој „принципијелној, часној и честитој борби за људска права и слободе, демократију и против диктатуре“, како воле да дефинишу своје штеточинско и антипатриотско деловање.
Свима њима, и побројанима и онима које сам изоставио (има их још, и има их и таквих који се праве да нису то, као и оних који се чак праве да су Вучићеви саборци) наређено је, с обзиром да су многи којечиме уцењени, а многи плаћени за то – да се свакодневно, на све начине, свим методама – лажима, фабриковањем и измишљањем афера, негирањем и ниподаштавањем изузетних резултата који се постижу – напада политика коју креира и спроводи председник Вучић, а посебно да се увредама, претњама и беспризорним болесничким изливима мржње према председниковој породици, деци нарочито, ради на томе да се Александар Вучић примора на то да престане да се бави политиком, да престане да мисли својом главом, да престане да јача и уздиже Србију, да престане да храбро и достојанствено води бригу о Србији, да престане да их побеђује – у крајњем.
Свако од тих, мржњом према Вучићу регрутованих, спроводилаца ове наручене и из различитих центара моћи усмераване и финансиране хајке, има своје место и улогу у том нечасном, поданичком, лицемерном и личним интересима вођеном, прљавом и, суштински, антидржавном послу – без обзира колико миноран био његов утицај и колико му углед и знање били занемарљиви. Само је важно да мрзи Александра Вучића и да је спреман да интересе своје земље подреди интересима својих моћних налогодаваца.
Сигуран сам да грађани Србије све ово јасно виде и да знају праву истину – без обзира на досадашњу (и ону која ће се наставити) свакодневну лавину лажи, монструозних оптужби и сваковрсних поганлука и огавних увреда којима су председник Вучић и чланови његове породице изложени – као што знају и да је Александар Вучић и прва и последња, најјача и најдоследнија, храбра и достојанствена одбрана Србије и да ће то и на изборима, својим сопственим гласом, без туђег налога и захтева, и показати. И онима споља, и онима унутра, свима којима оваква, васкрсла и сваким даном све јача, Александром Вучићем вођена, Србија смета.