„Само нас метак може раставити“
Сарајевски Ромео и Јулија.
Бошко Бркић и Адмира Исмић, сарајевски Ромео и Јулија, убијени на данашњи дан 1993. године, вољели су се неизмјерно. Године 1986. били су типични југословенски тинејџери. Његова мајка каже да су их занимали аутомобили, филмови и музика. Њихова љубав, заувијек, прекинута је снајперским хицима испаљеним из дијела Сарајева под муслиманском контролом када су на Врбања мосту покушали да пређу у дио града под српском контролом.
Њихово убиство било је приписивано припадницима Војске Републике Српске све до исказа Тужилаштву Сарајевског кантона бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплије, који је рекао да су „сарајевског Ромеа и Јулију“ 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице „Шеве“.
Гараплија је за ово убиство оптужио Неџада Херенду, који је неко вријеме био шеф „Шева“, те припадника ове једнице Драгана Шошића.
Медијима је пласирано да су убијени са српске стране. Херенда је био прецизан и рекао је да су се он и Драган налазили на простору бивше зграде „Стелекса“, односно Електротехничког факултета. Замаскирани, са те позиције гађали су их на мосту кад су младић и дјевојка покушали да пређу на страну Републике Српске Навео је Гараплија 2002. године.
Њихова загрљена тијела недјељу дана су лежала на ничијој земљи. Ни Унпрофор није смио или није хтио да их евакуише. Учинила је то Војска Репубике Српске.
Адмира и Бошко сахрањени су у Републици Српској, да би након рата њихова тијела била пренесена на сарајевско гробље „Лав“.
За њихово убиство нико није одговарао.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: