Бошко Јакшић – Милов плаћеник и истрошени шпијун у акцији
Током актуелног периода је у одбарану досадашњег црногорског режима „устао“ Бошко Јакшић, квази-интелектуалац који се представља као спољнополитички аналитичар и коментатор, иначе осведочени србомрзац и промотер западних интереса.
Наиме, иако би, имајући у виду начин на који се представља, као и досадашње искуство, сасвим сигурно требало у потпуности да му буде јасно да је досдашњи црногорски режим „на путу без повратка“, Јакшић и у овом часу здушно и посвећено облеће „антисрпске“ медијске куће, како би пред њиховим аудиторијумом бранио и правдао Ђукановића, лажно оптужујући Србију и Српску православну цркву да се мешају у „унутрашње ствари“ суверених држава, чиме наводно врше дестабилизацију региона.
За оне којима су познати лик и дело Бошка Јакшића, све што он сада ради је потпуно разумљиво. Наиме, јасно је да Јакшић као припадник масонске организације не може благонаклоно да гледа на Српску православну цркву, нити порекло, народ и традиција могу да му буду важнији од везе са његовом браћом у „кецељама“. Иако има урођени таленат за мржњу према сопственом народу и величање, глорификовње и промоцију интереса непријатеља Србије, Јакшић је поменуте вештине додатно усавршио још током осамдесетих година прошлог века, када је као стипендиста „Вашингтон поста“ одређено време боравио на „обуци“ у САД.
Након наведеног је, по повратку у домовину, још активније почео да ради против свог народа, нудећи се за срадњу и тадашњим службама безбедности, како би помогао у сузбијању „српског фактора“, али је његова понуда одбијена, јер је оцењен као „нестабилна личност“. Током последњег периода је веома чест гост на „Би-Би-Сију“, „Радију слободна Европа“ и „Ал-Џезира“, а откако је отпочело урушавање анти-српског режима у Црној Гори, подршка коју је у претходном периоду пружао диктатору Ђукановићу је постала још јача и гласнија, као и његови напади на Српску православну цркву.
Имајући у виду да је црногорски режим „спао“ на подршку оних попут Јакшића, односно компромитованих и изанђалих, пензионисаних експонената западних интереса, који су изгубили сваку употребну вредност те их „у животу“ држи једино још мржња према Србији, српском народу и Српској православној цркви, док су они који су још увек од интереса својим западним менторима почели да се дистанцирају од њега, јасно је да је Ђукановићевом терору крај сасвим близу.
Извор : Националист
