Путин и цела Русија изузетно цене одбијање Србије да подлегне притисцима са Запада, а истакао је важност стратешког партнерства две земље на коме интензивно раде председници Вучић и Путин.
После разговора са председником Русије Владимиром Путином председник Србије Александар Вучић је рекао да је у Москви добио све очекивано. Да ли то значи да ће Москва подржати предлог Београда да се односи са Косовом регулишу путем разграничења Срба и Албанаца?
– Наш став по питању Косова је добро познат. Ослањамо се на међународно право, пре свега на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Увек пружамо српским пријатељима свестрану подршку у напорима усмереним на одбрану законитих интереса Србије како у оквиру билатералних односа, тако и у међународним организацијама. Ако Београд буде сматрао да је нека варијанта решења прихватљива за Србију, бићемо спремни да је размотримо на конструктиван начин. Није прикладно да сада спекулишемо о могућем садржају ових или оних варијанти.
Какве конкретне потезе би могла да повуче Москва и помогне решавање питања јужне покрајине?
– За наше српске пријатеље Русија је најдоследнији и најискренији савезник у процесу регулисања косовског проблема. Убеђен сам да је најважнији аспект наше помоћи управо подршка става Београда, који се заснива на неопходности поштовања захтева Резолуције 1244. Пружамо подршку и у систему Уједињених нација, укључујући Савет безбедности, а и у многим другим структурама, укључујући Унеско, Интерпол, Светску царинску организацију. Радићемо то и даље.
Ускоро ће бити одржан сусрет председника Србије Александра Вучића и Владимира Путина. Шта можемо да очекујемо, које ће теме доминирати током састанка у Београду?
– Руско-српски дијалог на највишем нивоу је редован, задњи пут су се наши лидери састали у Москви 2. октобра 2018. године. Њихова агенда је традиционално веома садржајна. И то није случајно. Односи између две државе достигли су нови ниво стратешког партнерства и то је утврђено у декларацији коју су потписали председници Русије и Србије у мају 2013. године у Сочију. Наше народе, који су заиста братски, спајају заједнички културни и духовни корени, искрена осећања пријатељства и узајамне симпатије. Посебан значај има блискост сестринских православних цркава Русије и Србије.
Напредује трговинско-економска сарадња. Остварују се велики заједнички инвестициони пројекти. Пре свега, реч је о компанији НИС, у чији је развој „Гаспром њефт“ уложио око три милијарде евра. „Руске железнице“ урадиле су велики посао модернизујући српску железничку инфраструктуру, неколико нових објеката биће завршено 2021. године. Постоје велики планови везани за развој српског система за транспорт и дистрибуцију гаса, индустријску кооперацију, као и сарадњу у високотехнолошким областима. Издвојићу ту почетак рада компаније „Јандекс“ у вашој земљи. Видимо велико интересовање према едукативним разменама између руских и српских универзитета и ту ћемо пружати пуну подршку.
Дакле, има заиста много тема које би наши лидери могли да размотре. Полазимо од тога да ће предстојећи сусрет на највишем нивоу дати допринос даљем јачању разноврсних веза између Русије и Србије.
Милорад Додик не крије наду да ће се једном Република Српска и Србија ујединити. Шта ви мислите, хоће ли се остварити његова жеља?
– Русија, као и српско руководство, а и Милорад Додик, међу најдоследнијим је заштитницима Дејтонског споразума, којим се потврђује суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине. Заједно се залажемо за равноправност сва три конститутивна народа, за конститутивни статус и широке надлежности оба ентитета, како Републике Српске тако и Федерације Босне и Херцеговине.
Убеђени смо да је неопходно да одговорност за све што се дешава у земљи буде потпуно пренета на босанскохерцеговачке органе власти у складу са њиховим надлежностима. Дошло је време да се уклоне елементи спољног протектората, односно Канцеларија високог представника у БиХ која је постала само рудимент. Улога међународне заједнице треба да се своди на пружање помоћи босанским странкама у ширењу оквира заједничких интереса, тражењу сопствених начина компромисног решавања проблема, укључујући реформу правосудног система, измештање страних стручњака из Уставног суда ове земље. Колико знамо, изабрани српски члан Председништва БиХ Милорад Додик се такође активно залаже за то.
Западни званичници су забринути због блиских односа Србије и Русије. Откуд тај страх и зашто они покушавају да Србију удаље од Русије?
– По завршетку Хладног рата западне државе су одустале од заједничког рада на формирању архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроатлантику, ка чему је стремила Русија. Уместо тога изабран је пут у ћорсокак: пут ширења геостратешког простора под њиховом контролом, стварања нових линија раздвајања на европском континенту. На пример, 1999. године, грубо прекршивши међународно право, бомбардовали су Југославију, а затим, покушавајући да се агресија легитимише, признали су једнострано проглашену независност Косова.
Један од резултата антируске политике Запада је оружани државни удар у Кијеву у фебруару 2014. године, који је био режиран и подржан од стране Вашингтона и низа европских земаља. И тако је Украјина, која је имала све неопходно да постане успешна и просперитетна, била увучена у крвави грађански рат.
Ствара се утисак да Запад није никад извукао поуке из украјинске трагедије. Данас има упорних покушаја да се Балкан претвори у још један антируски плацдарм. Земљама региона се упорно намеће избор: или са Москвом или са Вашингтоном или са Бриселом.
Знамо да је Београд под озбиљним притиском, чији је циљ натерати Србију да прекине узајамно корисну сарадњу са нашом земљом. Али српска браћа се томе одлучно супротстављају . Москва високо цени самостални вишевекторни курс Србије. Убеђен сам да је он у складу са коренитим интересима вашег народа.
