Двадесет година након што су прве НАТО трупе ушле на KиМ, након ваздушног бомбардовања које је трајало 78 дана, 3.500 војника западне војне алијансе и даље су на територији на којој конфликт тек треба да се реши, пишу британски медији, анализирајући да ли је време за крај те мисије или још – не.
Са насловима као што су „Још потребан: НАТО обележава 20 година на Kосову“, британски медији пишу да се Kфор понаша као „трећа резерва“, поред локалне полиције и ЕУ, уз изузетак везан за српски православни манастир Дечани из 14 века, који чувају НАТО трупе.
НАТО војници патролирају улицама и они су углавном ненаоружани тимови за везу са локалном заједницом, који, примећује лист, раде и незахтевне послове попут мерења температуре у Приштини и другим главним популационим центрима.
У Дечанима, где су српски свештеници рекли да им треба заштита, последњи инцидент се догодио 2016. године, када су четворица наоружаних исламиста ухапшена испред манастира.
Ради се углавном о успореном раду, који подстиче питање у погледу ширег циља, а један војник је на питање шта му је задатак рекао је да је 20 година дуг период за мировну мисију.
То његово мишљење није усамљено, будући да САД, чијих војника има највише у мисији – 600, озбиљно разматра да умањи њихово присуство.
Један виши званичник западних земаља оценио је да би повлачење била лудост.
„У Србији броје војнике. Ово је земља од 1,8 милиона умерених муслимана. После Авганистана и Ирака, потребни су нам резултати. То би за нас могло бити права стратешка победа“, рекао је он.
САД, суочене са таквим аргументима одлучила је да за сада не мења број војника.
Велика Британија даје допринос са 30 војника, упркос историјском ангажману на терирорији у којој је неколико деце названо Тониблер, по некадашњем премијеру Тони Блеру, који је са бившим америчким председником Билом Kлинтоном предводио војну интервенцију.
Лист наводи и да Француска нема ниједног војника.
Нато интервенција 1999. године је почела бомбардовањем Србије, што је други пут да је алијанса била ангажована од оснивања 1949. године – први пут је то било у Босни, такође против спских снага, преносе британски медији.
Западне снаге бомбардовањем су присилиле на повлачење српске снаге у јуну 1999. године, а тада је 50.000 војника, предвођених британцем Мајком Џексоном ушло на територију KиМ.
Готово 10 година након тога, проглашена је независност (тзв.) Kосова, наводе медији, коју Србија и Русија и даље не признају и недавно су заједничким снагама спречиле да се придружи Интерполу.
Приштински Хуманитарно-правни центар тврди да је током такозваног „косовског рата“ који је трајао од јануара 1998. до краја 2000. године, убијено укупно 13.517 особа од чега су 10.415 Албанци, а 2.197 Срби.
Извршни директор НВО Беким Блаћај сматра да је потребан одговарајући историјски запис како би се супротставили „националним наративима“ који се појављују.
– Покушавамо да створимо колективну меморију о рату – рекао је он и додаје да српска страна покушава да негира злочине које су починили, а да се иста ствар дешава и у Приштини.
– На Kосову можете да чујете само о албанским жртвама, не и о неалбанским – рекао је он.
Најновија изложба организована у три подрумске просторије приштинске библиотеке посвећена је успомени на 1.133 деце која се воде као убијена или нестала и садржи предмете који им припадају, укључујући и ранац са логотипом из Бајерна у Минхену, уџбенике које је користила једна жртва, на дан када су га убиле српске снаге, преносе енглески медији.
Kоначан мировни споразум није постигнут између Београда и Приштине, чији је (тзв.) председник приштинских институција Хашим Тачи бивши командант ОВK.
Пробни преговори о могућој замени територија, по којима би Kосово одустало од територије на северу насељене претежно српским становништвом у замену за српску земљу негде другде нису довели нигде, јер идеја није била популарна ни у Београду, ни у Приштини.
Раздвајање две заједнице данас је најоштрије у Митровици, на северу Kосова, где су одвојене мостом преко реке Ибар – са Албанцима углавном на југу и Србима на северу.
Упркос обнови коју финансира ЕУ, мост остаје затворен за саобраћај, блокиран од стране српске мањинске управе на северу, мада отворен за пешаке.
Kрајем прошлог месеца дошло је до кратког раста напетости, када је косовска полиција извршила бројна хапшења, додају енглески медији.
Четири полицајца су повређена, један руски званичник који ради за УН агенцију је накратко био ухапшен, а српски председник Александар Вучић ставио је војску своје земље у пуну готовост.
Иако се ситуација смирила за неколико дана, регионалне дипломате забринуле су се да је епизода уназадила албанско-српске односе.
Италијански генерал Лоренцо Д’адарио који руководи Kфор-ом рекао је да је ситуација несавршена и сложио се да је његов основни задатак да обезбеди становништво на северу, где живе Срби.
– Још увек смо потребни. Ми обезбеђујемо суштину окоснице система безбедности – рекао је он, иако, закључују енглески медији, није јасно колико ће дуго западне владе желети да остану у земљи која остаје релативно мирна, упркос одсуству трајног политичког решења.
