Дарија Kисић Тепавчевић, министарка рада, синоћ је, гостујући у емисији на РТС, изјавила да је здравствени систем у Србији бесплатан. Није познато шта је био мотив Kисићеве да изнесе овакве тврдње, имајући у виду чињеницу да сваки запослени грађанин месечно за здравствено осигурање издваја око пет одсто од своје бруто плате, а још толико уплаћује њихов послодавац.
Дарија Kисић Тепавчевић синоћ је гостовала у емисији “Реч на реч”, а осим ње гости су били и Павле Грбовић из ПСГ, Милица Ђурђевић Стаменковски из покрета Заветници и Ненад Бјелица из СПС. Тема су биле епидемиолошке мере и ковид пропуснице.
Павле Грбовић изнео је у емисији податак да је у првих девет месеци ове године умрло 15.268 људи више него прошле године, када је такође била пандемија.
“Шта говоре ти подаци? Говоре да људи умиру, не само од короне. Умиру и од других болести. Умиру зато што су им здравствена заштита и здравствена нега недоступни. Вама (обраће се Kисић, прим. аут) су доступни, вашим људима су доступни. Ваши људи кад их заболи грло, одмах иду у инфективну клинику. Други људи кад добију корону чекају да ли ће бити места у Kрушевцу или Нишкој бањи”, рекао је између осталог Грбовић.
На ове наводе лидера ПСГ потом је одговорила Kисић.
“То што сте изнели није тачно. Знате и сами да је наш здравствени систем један од најхуманијих, да је бесплатан здравствени систем. Ако гледате проценат хоспитализованих када је у питању ковид, ретко која земља је успела да хоспитализује више од 12 одсто свих оних. Значи, примали су оне који су у терминалним фазама болести. Нама је тај проценат чак 30 одсто”, рекла је министарка.
Зашто министарка тврди да је здравство у Србији бесплатно, није познато. У сваком случају, није тачно.
Сваког месеца грађани плаћају здравствено осигурање 5,15 одсто од њихове бруто плате, а још толико за њих издваја послодавац.
То би требало да зна и као министарка, али и као неко ко је од 2002. године у статусу запосленог. Она је тада почела да ради на Институту за епидемилогију Медицинског факултета у Београду, а од 2017. је запослена на Институту “Милан Јовановић Батут”.
Ово иначе није први пут да неко од државних функционера говори да је здравство у Србији бесплатно, а заправо га грађани плаћају унапред. Неки од њих га ни не користе, иако га плаћају, јер су за поједине прегледе листе чекања бесконачне, па се одлучују за одлазак код приватног лекара.
Уосталом, сваки лек, опрема за болнице, плате запослених… све то се плаћа из државног буџета, што није ништа друго него каса грађана Србије.