Ова карта као и њој сличне, које сте сигурно имали прилике да видите, немају никаквог додира са историјским изворима већ су настале у врелима Франковаца, НДХ и Туђманових великохрватских аспирација.
Нити један валидан историјски извор не помиње границе овакве Хрватске. Заправо од Порфиргенита до каснијих писаца, границе Хрватске су од Истре на северу до реке Цетине на југу, када креће Србија.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
То се изузетно поклапа са некадашњим обимом чакавског говора, пре српско – штокавских миграција у та подручја.
Томислав Раукар истиче: “У средњовјековним босанским врелима, како је истакнуто, нема изрицаја Хрват или хрватски…У средњовјековним босанским врелима, прије свега у њихову називљу, нема изричитих потврда о назочности хрватскога становништва на подручју босанске државе… Дапаче, ни на неким дијеловима хрватскога краљевства у средњем вијеку није било хрватскога имена. Примјером је средњовјековна Славониа или Словиње.“
Дакле, ова карта где се види некаква хрватска граница на реци Дрини, са Бугарском су само праве жеље ове две државе – асимилација Срба, а не реалност извучена из прошлости.
Такође ови термини на карти ,,Панонска и Приморска Хрватска“ су настали тек у 19. веку. О хрватском ,краљевству“ можете чути само из писанија, по њиховој Нади Клаић, фалсификованих Сплитских сабора, а о ширим границама у хрватским верзијама неких дела, нпр. Барског родослова (Црвена Хрватска, зарад хрватизације Црне Горе). Све у свему, више има доказа о српству Истре него о хрватству Босне.
На тему славне средњовековне Хрватске једноставно од саговорника затражите да вам покаже један новчић те хрватске „краљевине“. Један, бар један сребрни новчић „моћног краља Томислава“, јер ипак је то доказ независне државе и њене администрације. Можемо слободно да кажемо да археолог који буде пронашао хрватски средњовековни новац, постаће славнији од Индијане Џонса.