Родна кућа патријарха српског Варнаве Росића у Пљевљима у понедељак је – срушена.
Уклањање скромног, приземног објекта у насељу Злодо извршено је, наводно, на захтев тренутних власника, а овом чину није се успротивио нико из општинске управе нити надлежних за бригу о културно-историјским објектима.
Овим чином Црна Гора је остала без споменика који је чувао сећање на једног од најважнијих поглавара СПЦ, који је у историји запамћен као велики борац против Конкордата из 1937. године који је знатно проширивао круг права Римокатоличке цркве.
Патријарх Варнава нашао се у средишту тзв. Конкордатске кризе, која је више година тресла позну Краљевину Југославију и која је један од најтежих сукоба државе и Српске цркве у новијој историји.
У пљеваљској локалној управи наводе да нису били обавештени да ће кућа патријарха Варнаве бити уклоњена.
– У списку старих објеката предвиђених за рушење нема овог објекта. По овом питању нико нас није контактирао, а за рушење смо сазнали са друштвених мрежа – каже Мира Чоловић, из Секретаријата за уређење градског грађевинског земљишта.
Она тврди да власници објекта нису ни били обавезни да се обрате локалној управи за рушење.
Брисање са лица земље куће патријарха Варнаве, међутим, добило је и политичку арому. Опозиоциона Нова српска демократија (НСД) је због ове одлуке критиковала црногорску власт.
– Није битно чије је власништво била кућа у којој се родио патријарх Варнава, већ се поставља питање због чега није била под заштитом. Кућа је, нажалост, срушена чиме је настављена политика која стреми рушењу крстионице на Михољској превлаци и цркве на Румији. Власти у Црној Гори не желе да штите ни места ни објекте који су значајни за српски народ и српску културу – наглашава Милан Лекић из пљеваљског НСД.
Патријарх Варнава био је везан за свој родни крај. Запамћена је његова канонска посета 1935. године, као и покровитељство локалним удружењима.
– Актуелна власт се нуди да помогне наводно обнову катедрале у Паризу, а по Црној Гори руши или прети да ће да уклони светиње Српске православне цркве – истиче Лекић.
Током понедељка највише критика је упућивано на рачун локалне управе, јер су грађани замерили да локална управа није ништа урадила да се кућа заштити.
Патријарх српски Варнава је био 40. патријарх Српске православне цркве, од 1930. до 1937. године. Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Варнава.
Рођен у Пљевљима (Стара Херцеговина) данашња Црна Гора, 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године.
Варнава Росић постао је у тридесетој години живота епископ, у четрдесетој митрополит, а у педесетој патријарх. На челу СПЦ био је само седам година, од 1930. до 1937. године.
У његово време активиран је црквени живот, тако да је почела градња многих храмова, па је његовом иницијативом започета и изградња Храма Светог Саве на Врачару у Београду.
Варнава је живео у тешка и несигурна времена доласка нациста на власт у Немачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Показао се постојаним и чврстим, нарочито приликом покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Био је непопустљив, не зато што је начелно био против конкордата, него зато што је сматрао да тај споразум фаворизује католичку и исламску вероисповест на рачун других верских заједница у Југославији.
Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, 23. јула 1937. године, у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу.
Патријарх Варнава је привремено сахрањен у малом Храму Светога Саве на Врачару. Ни до данас није потврђено, ни оповргнуто мишљење да је отрован управо због свог непомирљивог става око конкордата.
