Милорад Улемек Легија са „црвеним береткама“ био је ослонац држави у бројним кризним ситуацијама. Врхунски обучени и оружјем опремљени борци које је под контролом држао бивши командир Јединице за специјалне операције истакли су се у тајним операцијама на Космету.

Ангажовање специјалаца који су претходно били у саставу различитих јединица, често и паравојних попут Арканових „Тигрова“ или „Шкорпиона“, увек су се имали један знак по којем су били препознатљиви – црвене беретке које су носили и које су виђане на ратиштима у Босни, Хрватској.

Под окриље државе, у елитну полицијску јединицу за специјалне операције, Легију је довео Јовица Станишић 1996, када је тај одред реформисан. До тада је на челу јединице био њен оснивач Франко Симатовић Френки, који је Улемека узео за заменика. Убрзо су уследиле промене у служби, Станишићева смена и постављање Радета Марковића на чело службе.

Френки је постао заменик шефа службе, Легија по скраћеном поступку постаје пуковник и командант ЈСО, који тада улази у криминалне воде и политичке ликвидације противника власти Слободана Милошевића. У то време, крајем деведесетих, ситуација на Космету је све критичнија, те полицијски врх, али и бивши председник Југославије Слободан Милошевић, на врео терен шаље Легију и његову екипу, у чије је опремање од наоружања до униформи уложено неколико милиона евра.

Спаљена земља

Милошевићево указано поверење врло брзо су оправдали. Већ у марту 1998. ЈСО се прославио великом акцијом. Упали су и напали упориште вође терористичког ОВК Адема Јашарија, његове породице и 66 његових сабораца.

У нападу су користили бумбаре, хеликоптере ми-24, које су називали летећим топовима и које је касније Легија хтео да ангажује и за бомбардовање виле „Мир“ у ноћи када је хапшен Слободан Милошевић, о чему је говорио бивши министар полиције Душан Михајловић.

Подршку нападу из ваздуха у нападу на Јашарија пружили су оклопни транспортери УПР-765. Ово је била показна вежба коју је ЈСО користио у елиминисању непријатеља по систему „спаљене земље“, што је била тактика ратовања „црвених беретки“.

Легијином ЈСО припадају заслуге за одбрану Пећи. У лето 1998. шиптарски терористи били су у офанзиви, Срби из Гораждевца и околних места били су у страху и припремама за бег. У последњем тренутку ситуацију су преокренуле „беретке“. Уз десант из ваздуха и са копана, баш као и у обрачуну са Јашаријем и његовом бандом, очистили су терен. Од албанских терориста после акције ЈСО није остало ни трага ни гласа у овом крају.

Хеликоптери ми-24 истакли су се и у јуну 1998, у акцији коју је ЈСО спровео да би било одблокирано село Кијево на путу Приштина-Пећ.

Докази злочина

ЈСО и “ црвене беретке“, осим обрачуна са ОВК, сакупили су важне доказе о злочинима терориста на Србима код Радоњићког језера. Терористи из ОВК су на том месту мучили и убијали отете српске цивиле и полицајце. Причало се да су Легија и екипа заробили једног припадника ОВК, који им је испричао о српском стратишту крај језера. На основу тог исказа ЈСО је припремио акцију, напали су камп ОВК из којег су ослободли заробљене Србе.

Бивши командант Жандаремије Горан Радосављевић Гури у једном од интервјуа за Српски телеграф испричао је да је с Улемеком блиско сарађивао у јужној покрајини, где су се и упознали.

– Био је сјајан борац. Легија и та јединица били су ослонац МУП. Поред ЈСО, постојале су посебне јединице полиције у ресору Јавне безбедности, које у том моменту нису биле дорасле задатку. Нису имале ратног искуства, а ЈСО је био најобученији, најопремљенији у оквиру целог МУП.

Уз Аркана у Хрватској

По повратку из Легије странаца 1992. и задатака у Чаду Милорад Улемек Легија прикључио се „Тигровима“, који су били под командом Жељка Ражнатовића Аркана. Прво је био инструктор, а касније је унапређен у једног од заповедника гарде. Јединица је учествовала у борбама у Вуковару, Тењи, Борову Насељу, Лушцу, Богдановцима, Тординцима, Трпињској цести, Ласлову, Тењском Антуновцу…

У својој књизи „У тигровом гнезду“ објављеној 2018. Легија је подробно описао свој боравак у гарди, али и акције које су спроводили у Хрватској.

– Хрвати још нису имали своју војску, него су више личили на неко ловачко друштво, морали су смишљати разноразне начине како да нам нанесу што више штете. Како нису имали авијацију, искористили су пољопривредне авионе, из којих су избацивали бојлере пуне експлозива. Наравно, прецизност није била на нивоу, али опет, тамо где би бојлер грунуо, направио би велику штету – написао је Улемек.

Гарда је из Ердута оперисала широм Хрватске, у Бенковцу су избацили унпрофорце из хотела „Асторија“ и тамо направили штаб. Описао је борбе на Масленици и аеродром на Земунику, сукоб на Велебиту, где је погинуо саборац кога су звали Балерина.

Ликвидације у иностранству

За најмање две ликвидације у иностранству били су ангажовани припадници „црвених беретки“. Под велом тајне су мисије које су припадници јединице реализовали ван граница наше земље. Њихове мете били су противници режима Слободана Милошевића, људи који су им били сметња политичким и бизнис интересима појединаца из тадашње власти у Београду.

– Након повратка с ратишта људи који су били у „црвеним береткама“ ангажовани су за разне задатке изван Србије, најмање два таква случајева резултирало је ликвидацијом политичких противника – наводи саговорник.

Бивши оперативац Државне безбедности Божа Спасић каже да је Легији, према налогу из врха државе, „очишћен“ досије из иностранства.

– Иначе, врло се ретко, готово никада, нису ангажовала лица која су радила у иностраним организацијама, као што је била Легија странаца. ЈСО је створен као јединица која ће контролисати антирежимске активности у земљи у време Слободана Милошевића и суделовати у операцијама уколико дође до ратних операција. Никада, али понављам никада, припадници ЈСО нису имали било какве задатке у иностранству – тврди Спасић.

Миле Улемек – стриц Легије

Свако ко је у Босни, на Косову у Далмацији испалио метак зна ко је Милорад Улемек Легија. Зна да се борио часно и поштено за овај српски народ, зна да је на Косову био дан и ноћ. Е сад, што му је држава Србија вратила тако како му је вратила, то нека је њима на част. Он нити је убио Ђинђића, он је поштен српски борац, али није он једини ком се држава Србија тако одужила. Он је прави Србин који не пуца на Србе, био је на ратишту да одбрани српске земље од Хрвата, муслимана и Шиптара, а кад се вратио у Србију, уместо да живи нормалан живот, добио је то што је добио.

Френки: Одбрана Срба на целом етничком простору

О ЈСО се опширно говорило у хашком трибуналу на суђењу Симатовићу. Цитиран је и његов говор са прославе Дана јединице, када је рекао:

– Конституисана је 4. маја 1991, у периоду распада претходне Југославије, и од свог настанка непосредно је деловала у функцији заштите националне безбедности у условима директне егзистенцијалне угрожености српског народа на његовом целокупном етничком простору.

Хамери, бумбари и плата на руке

-у саставу ЈСО било је око 1.000 људи

-за летње и зимске униформе, еполете и другу одећу трошило се око 250.000 евра годишње

-од децембра 1996. до марта 1999. само преко једне кипарске фирме купљена им је опрема вредна четири и по милиона долара

-имали су америчка теренска возила, популарне хамере

-располагали су и са два бумбара, хеликоптерима ми-24

-плате у „береткама“ исплаћиване су у готовини, у посебним ковертама

Ратници из книнџи, шкорпиона, тигрова..

Ратници са „црвеним береткама“ појавили су се 1991. Војевали су на просторима ширим бивше Југославије. Пре него што су окупљени под заставу Јединице за специјалне операције припадници ЈСО били су у саставу разних паравојних формација као што су „Книнџе“, „Шкорпиони“, Арканови „Тигрови“…

Као и Легија, и остални припадници ових јединица који су се касније окупили у ЈСО били су изузетно физички спремни и сви су преферирали бруталне методе борбе. Препознатљиве су биле униформе које су носили, фантомке су имале знак орла или вука, а у свакој од формација у којој су биле „црвене беретке“ биле су обавезан део униформе.

Обучавање Абдићевих војника

Након распуштања Арканових „Тигрова“, Улемек је у Петрињи обучавао војнике Фикрета Абдића Бабе. Како је на суђењу Станишићу и Стаматовићу у Хагу изјавио сведок Горан Стопарић, специјалном јединицом „Шкорпиони“ је командовао Милорад Улемек, као подршка аутономији Фикрета Абдића у Великој Кладуши током сукоба његових снага са муслиманским војницима под контролом Сарајева. Јединица „Шкорпиони“ јавности је постала позната након објављивања снимака стрељања шест сребреничких муслимана у Трнову.

– Нама „Шкоприонима“ је тада заповедао Милорад Улемек Легија. Долазио је свака два-три дана и говорио нам шта да радимо – рекао је Стопарић, иначе бивши припадник ове јединице.

Улемек је 1995. био заповедник тактичке групе у операцији „Паук“, која је окончана победом српске војске. У питању је била заједничка акција војски Републике Српске и Републике Српске Крајине ради успостављања АП Западна Босна под контролом Абдићевих снага, које су биле наклоњене Србима. Њено постојање окончано је падом РСК.

Игор Бечић – Одбор за контролу служби безбедности

Јединицу за специјалне операције нису чинила тројица припадника и не треба јој судити према њиховим делима за која су већ процесуирани пред домаћим судовима. Јединицу за специјалне операције чинили су и многи други припадници чије храброст и херојска дела не треба заборавити, већ их треба памтити и поштовати.