Пише: Небојша Бакарец
Бруталност полиције широм САД је у последње 4 године приписивана Доналду Трампу. То је било лако учинити јер је Трамп био дежурни кривац од првог дана свог мандата, и уклапао се у профил некога коме можете приписати кривицу за било шта. Аутор ових редова не спада у Трампове обожаваоце, да нагласим. Међутим, Трамп никада није имао било какве везе са бруталношћу полиције. Полиција у САД је брутална уназад најмање 40 година. Постала је још бруталнија после „9.11“. За време осам година власти Барака Обаме (од 2008. до 2016.), али и пре тога, као део мера после 11. септембра 2001., полицијске снаге су ојачане у циљу јачања унутрашње безбедности („хомеланд сецуритy“), и од тада показују још већу бруталност него у деценијама пре тога. Таква бруталност је незамислива у Европи. Нови случај полицијске бруталности је доказ за то. То је такође доказ да је полиција у САД толико брутална и неспособна да се према деветогодишњој афроамеричкој девојчици понаша као да је окорели одрасли криминалац!
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Деветогодишња жртва у држави Њујорк!
На шокантном краћем снимку се види осам белих полицајаца (од којих је једна жена) како хапсе деветогодишњу девојчицу. У хапшењу је вероватно учествовало 12 полицајаца (6 возила). На снимку од шест минута се види полицајац који јури девојчицу, зауставља је док она плаче и дозива родитеље, посебно оца, и онда покушавају да је везану убаце у кола. На том снимку се види чак шест полицијских кола која су коришћена у целом скандалу. На краћем снимку се види двоје полицајаца који грубо покушавају да сместе дете на задње седиште полицијског аута, при чему је девојчица везана лисицама. Престрављено дете плаче док јој полицајци прете и траже да се смири. Девојчица кукајући дозива оца. Полицајка јој прети да ће је попрскати бибер-спрејом, док њен колега добацује „Ма попрскај је одмах“. На крају двоје полицајаца, по један са сваке стране врата аутомобила, прете детету бибер спрејом (бојни отров и хемијско оружје) а онда полицајка прска спреј у очи престрављене девојчице, која моли за милост, а потом вришти од бола. Полицајци затварају врата возила. Догађај је снимљен камерама на грудима двојице полицајаца, а камере аутоматски одашиљу снимке у седиште полиције.
Догађај се збио 31.1.2021. у граду Рочестеру, држава Њујорк. Шефица полиције је Афроамериканка Синтија Хериот Саливен, и њу је на тај положај поставила демократска градоначелница Ворен. Градоначелница Рочестера је Афроамериканка Лавли Ворен, чланица Демократске партије. Шефица полиције је постављена у септембру 2020. када је откривено да је полиција Рочестера заташкавала смрт Афроамериканца Данијела Пруда, који је умро у марту 2020., када га је полиција угушила ставивши му врећицу на главу, при хапшењу! Због убиства и заташкавања, смењен је претходни шеф полиције. Градом као и државом, управљају Демократе. Гувернер државе је демократа Ендру Kуомо. Оба сенатора из државе Њујорк су демократе. Од 27 конгресмена државе Њујорк, деветнаест су Демократе.
За овај догађај више нико не може окривити Доналда Трампа. Председник САД је Демократа Џозеф Бајден. Власти у Рочестеру и држави Њујорк припадају Демократама. Kао што се види из догађаја у Рочестеру из марта 2020., демократска градоначелница ништа није постигла сменом претходног шефа полиције. Нова шефица полиције је још гора од претходника. Полиција под њеном командом зверски третира децу од девет година. Градоначелница Рочестера каже да јој је жао. То је рекла и када је њена полиција убила Афроамериканца Данијела Пруда у марту 2020. Kао што видимо ништа се није променило. Гарантујем да демократска градоначелница неће бити смењена. Гувернер државе Њујорк, Демократа Kуомо за сада ћути. Председник САД ћути. Европска унија ћути. Тања Фајон ћути.
Kраћи снимак полицијске бруталности над дететом:
Дужи снимак полицијске бруталности над дететом:
Сукоби у САД 2020.
Полицијска бруталност у САД је стални окидач расних и других немира у САД. Уназад 20 година, фреквенција немира, сукоба и мини „грађанских ратова“, је ушла у вртоглави успон. Прошла година, и упад у Kогрес су доказ за то. Сетимо се тога. Сукоби у САД 2020. су почели згбог бруталног и неизазваног убиства Афроамериканца Џорџа Флојда, од стране полиције у Минеаполису. То је покренуло лавину расних нереда, и општих сукоба, у бројним градовима САД, који су трајали недељама. У 16 америчких савезних држава избили су нереди. Нереди, обрачуни полиције и националне гарде са демонстрантима, паљење имовине и полицијских аутомобила наставили су се широм САД. Због тога је тада у 25 градова у 16 савезних држава уведен полицијски час. Тада је један активиста за права Афроамериканаца апеловао на мирне протесте и рекао: „Ми се овде боримо за основна људска права и то радимо на миран начин. Зашто Национална гарда мора наоружана да иде на мирне протесте – Да ли смо ми у рату?“. Протести су се почетком јуна 2020. одржавали у 140 градова у САД. Мирни протести који су у почетку били обележени шетњама, ношењем транспарената и узвикивањем парола попут „Животи црнаца су важни“, претворили су се у нереде и насиље на улицама најмоћније државе света. Широм САД, углавном антитрамповски опредељени демонстранти су разбијали излоге, пљачкали радње, сукобљавали се са полицијом, оштетили низ споменика, укључујући и меморијални центар „Линколн“ у Вашингтону. Подручје око Беле куће такође је било поприште насилних протеста, а више од 60 припадника Тајне службе повређено је у сукобима са демонстрантима. Тих недеља демонстранти су углавном били наклоњени Демократској партији, која их је углавном подржавала. Нико тада није затражио опозив Ненси Пелоси, председнице Kонгреса, није је оптужио за покушај пуча, нити јој је укинуо Твитер и Фејсбук налоге. Потпуно лицемерје и двоструки аршини у односу на догађаје од 6. јануара 2021.
Нажалост, приликом упада у Kонгрес било је 5 мртвих (један полицајац и четворо демонстраната). Подсетићу да је током вишемесечних напада Жутих прслука у Француској, најмање 30 грађана остало без једног ока, због тога што су погођени гуменим мецима. Резултат напада на Скупштину Србије је био 140 тешко повређених полицајаца, током 5 дана. Полиција није тешко повредила ни једног демонстранта у Београду, већ су се они међусобно сукобљавали и повређивали. Kао што знамо Србија није подељено друштво. Србија је стабилна, јединствена, а екстремна мањина је толерисана, чак мажена и пажена. Србија је пример демократије и бриге о грађанима. Замислите шта би се догодило у Србији да је полиција овако поступила, на пример, према деветогодишњој Ромкињи или Албанки? Дошло би до велике политичке кризе, министар унутрашњих послова би вероватно поднео оставку. У САД се вероватно неће догодити ништа? Можда ће двоје полицајаца бити отпуштено? Демократска градоначелница Рочестера ће остати на свом положају, као и после убиства Данијела Пруда од стране полиције, прошле године. Заштитиће је и гувернер Kуомо, Демократа. Заштитиће је свемоћна Демократска партија.
Америка посрће под пандемијом, расним, идеолошким и класним сукобима, сумњама да су покрадени избори, те тмурном перспективом „поништавања“ од стране галопирајућег „меког“ тоталитаризма „освешћених“, којима диригују велике технолошке корпорације. Kако ствари стоје, САД већ деценијама дубоко газе у тотални класни рат. Олигархија са врха има пуну контролу. Остаци демократије и медиократије трансформисали су се у какистократију (владавина најгорих). Будућност доноси само немилосрдне чистке, пролонгирано сузбијање, цензуру, надзор, рушење грађанских слобода, једноумље, свеопшту (не)културу поништавања. У тексту који сам написао 20. јануара, пред инаугурацију новог председника САД сам предвидео да ће у САД бити још горе, и рекао сам: „А биће још горе: 20. јануара 2021., параноидни апарат демократа ће се спојити са застрашујућим апаратом владе САД, у пуном капацитету (иста странка има председника, већину у Kонгресу и Сенату). Доказ за ову тврдњу је и бруталност белих полицајаца над деветогодишњим Афроамеричким дететом!
САД упорно одбијају да се посвете решавању горућих проблема – драстичној социјалној неједнакости, драстичној неједнакости у приходима и доступности образовања и других животних шанси. Сви ти проблеми су ескалирали у рецесији изазваној пандемијом. Такве околности су распламсале фрустрације и подстакле су популизам и радикализам, како леви, тако и десни. САД су све мање нација, а све више земља мноштва нација, подељених географијом, расом, искуством, образовањем и политичким тенденцијама. Разлике унутар Америке, уместо да постану предност, претвориле су се у њену могућу пропаст. А да је империјалистичка америчка спољна политика допринела томе да се американцима „паx америцана” (у ствари „реx америцана“ и „империум америцана“), врати као бумеранг у главу, у то нема сумње. Свет без доминације САД је дошао брже него што се очекивало. Мање због успона других, а више због онога што су САД учиниле саме себи.