Ми смо живи сведоци данашње манипулације и замена тезе претходних дешавања најскоријих догађаја деведесетих, чак и нешто каснијих година. Наши очеви су сведоци мењања наше историје од тренутка бомбардовања народне библиотеке 1941. и каснијег посткомунистичког периода, док су наши ђедови били сведоци злочина од Берлинског конгреса па надаље. Када све ово имамо у обзиру зашто би таквима тек био проблем да мењају оно што се десило пре пар хиљада година?
Једна од таквих ствари је древни српски календар који датира већ 7529 година и којег модерни историчари упорно приписују некаквом Византијском календару иако он са њим готово да нема никакве везе.
Пре свега Византија под тим именом никада није ни постојала. Први писани документи са тим именом се јављају тек у 16. веку па тако није постојао ни никакав „византијски календар“ или слично. Дакле, једини календар који је имао исти почетак бројања година био је реформисани календар Источног Римског царства из 988. године. Да би се сагледала веродостојност српског календара потребно је извршити упоредну анализу основних параметара календара Источног Римског царства из 988. године и српског календара. Пре свега српски календар писао се ћирилицом, а календар Источног римског царства грчким алфабетом. Осим различитих писама постојала је велика разлика у начину писања година. То значи да се на основу начина датирања може препознати по ком је календару написана година. Да би се слова која означавају бројеве разликовала од обичних слова, изнад њих су се стављале две тачке. Српски календар се препознаје и по симболу за време. Овај знак је јединствен у свету јер га нема ниједан календар па га нема ни календар Источног римског царства, односно, измишљени „Византијски календар“.
То је искошени лук са два пресека који је такође усмерен према небу. Права линија и коси лук са два пресека код оба народа имају исто значење. Пратећи тај српски симбол времена кроз споменуте средњовековне документе идентичан се налази и у винчанским заоставштинама. На фотографији је споменик Деспота Лазаревића.
Аргумената је још много, али нажалост оних будних је све мање.
