Млади шахиста, jеданаестогодишњи Веља Недељковић је вицешампион Србије у шаху, а крајем прошле године је у Сарајеву на Спортским играма младих, где је представљао Србију, освојио сребрну медаљу и титулу Међународног вице првака у шаху
Шахом се професионлно бави две године, а до сада је учествовао на свим важним такмичењима на градском, државном и интернационланом нивоу и претежно освајао прва места. Игра за ШК „Наис“ из Ниша под будним оком тренера проферсора Драгана Живића. У својој колекцији, каже овај дечак, има преко 120 медаља, више од 20 похвала и 14 пехара. Не може да се одлучи које му је такмичење најважније јер на сваком од њих даје све од себе. Ипак, додаје, да се највише поноси наградама које доноси са међународних такмичења, а посебно су му драге оне медаље које осваја у конкуренцији такмичара који су старији од њега. 
“Први пут сам шаховске фигуре почео да померам по црно-белим пољима када сам имао три године захваљујући декама Воји и Драгану. Они су ме научили да поређам фигуре, а онда смо почели и са неким лакшим партијама”, каже Веља. Да је талентован за шах први је учио Аца Јован Крстић, професор математике у ОШ “Душан Радовић” који и сам игра шах. А онда га је “под своје” узео Драган Живић који је препознао његов потенцијал за ову мисаону игру и тада је кренуо вртоглави успон младог нишког шахисте. Ређала су се такмичења и награде. Као и у сваком спорту, тако и у шаху, ако се шах и може назвати спортом, потребно је вежбати. Вељи то не пада тешко. Дан почиње и завршава у друштву шаховских фигура. “Када устанем прво вежбам неку од партија, онда одлазим у школу, по повратку сам поново за шаховском таблом, урадим домаћи, дружим се са пријатељима, а на спавање одлазим пошто изанализирам још неку партију. Тако сваког дана, а ту су и тренинзи са Драганом Живићем”, објашњава Веља. 
Оно што код Веље посебно импресионира је податак да, осим што може да предвиди ток партије, после сваке од партија може да понови сваки противников и свој потез. “Запамтим сваки потез који је повучен и то ми пуно помаже када анализирам партије после такмичења што је уобичајено за све шахисте. Тако учим где сам и како погрешио и шта сам требао да одиграм”, додаје Веља. У Вељиној соби на полици за књиге угавном могу да се пронађу књиге о шаху. У њима су партије које су одиграли велики светски шахисти, а његов узор је Боби Фишер. Захваљујући њему овај дечкић их Ниша је и заволео шах, а породица му даје пуну подршку. На сваком од турнира са њим су мама Милена, тата Јоца и млађи брат Василије. “Само упорним вежбањем може да се стигне до циља, а најважније је да циљ постоји”, каже на крају овај млади Нишлија.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: