Бугарска академија наука је објавила књигу у којој наводи да су бугарски корени језика у крајевима од Дунава до Ђевђелије, и од Kопаоника до Тимока, Пчиња и Охрида. Удружење Спона из Северне Македоније је обавестило САНУ да реагује.
Др Виктор Савић са института за српски језик САНУ и катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду рекао је да српски, као и сви словенски језици, потиче из прасловенског и да је у време када се формирао српски, Бугари уопште нису били Словени. Наводи да су Бугари дошли касније од Срба на Балкан, али и да су тада припадали турској групи народа као и неки други номади који су пролазили овим крајевима.
Словени који су се нашли на територији Бугарске у том тренутку асимиловали су се и кренули су да се идентификују као Бугари, док се наш идентитет формирао искључиво као српски, наводи Савић.
- Српски народ не живи само у Србији, и он није увезен на територију Босне и Црне Горе, него је он ту од вајкада – изјавио је др Савић.
Један део српских говора припада призренско-тимочким говорима, који су се формирали на територији данашње Метохије, па су се миграцијама развукле и до Софије и мало на територију садашње Македоније, наводи Савић, и додаје да Бугари сматрају да је овај говор заправо бугарски, пошто је једноставније граматичке структуре и личи на њихов језик.
Народни језик је, како каже Савић, реални језик који се говори на терену, и да су на терену српског народног језика изникли, односно увезени су, хрватски, бошњачки, и како каже, „такозвани црногорски“.
- Политичар данас пожели да његова нација, није важно како је она настала, има свој језик. И они кажу „Ево, ми проглашавамо црногорски језик“. Извините, ком се то језику зна и дан и година рођења? Српском се не знају ни дан ни година рођења – наводи Савић.
Сматра да се код језика којима се зна датум настанка, „а још има таквих“, ради о језичком, али и идентитетском инжињерингу.