Пуних 26 година након „Олује“ чак 1.850 особа и даље се води као нестало у овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције. Зашто се толико дуго трага за жртвама „Олује“ питање је за које највећу кривицу свакако сноси Хрватска.

Колико је акција хрватске војске и полиције августа 1995. године у Српској крајини била злочиначка показује старосна структура несталих лица.

– Од 1.850 несталих и погинулих лица око 1.200 лица је било старије од 60 година. То је неких 70 процената. А од тога је око 540 било жена, где је 80 посто од тога преко 60 година – нагласила је Љиљана Крстић из Комисије за нестала лица.

Ове године идентификоване само две жртве

Како је рекла, ове године су идентификоване само две нестале особе.

– У мртвачници у Загребу се налази 896 тела, „а сигурни смо да се у око 400 случајева ради о особама српске националности – изјавила је Крстић и додала да је регистровано 36 гробних места, ексхумирано 1.050 тела, а око 700 идентификовано, тако да се за још 350 чека потврда идентификације.

Крстић се посебно осврнула на недовољну сарадњу са Хрватском у вези са овим процесом.

– Предлагали смо да помогнемо да нам предају посмртане остатке ради идентификације у нашим лабораторијама, на ВМА, да их предамо породицама које су у Србији, да не чекају више, али нисмо добили одговор. Инсистирамо на сарадњи али сарадње са друге стране нема. Ништа се од тих посмртних остатака не налази на простору Србије и ако нема интересовања са друге стране ми смо немоћни – апострофирала је Крсић.

Председник Асоцијације избегличких удружења Милојко Будимир оценио је да је „Олуја“ злочин који и даље траје.

– Хрватска опструише тражење несталих и идентификацију чиме се заправо прикривају почињени злочини. Не може се говорити може говорити о добросуседским односима док се не реши проблем прогнаних Срба – сматра Будимир и наглашава да је уласком Хрватске у Европску унију постало још теже доћи до података о жртвама и несталима.

Матић: И Србија треба да се извини

И изасланик председника Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском Веран Матић подвлачи одговорност суседне земље.

– Хрватска страна не воли много да сарађује са Међународним комитом црвеног крста, који једини има потписане уговора са свим земљама које су имале своје посматрачке или војне мисије у Хрватској. Оне су однеле извештаје и треба претражити те архиве, то је велики извор података – наглашава Матић.

Међутим, Матић сматра да и држава Србија треба да се извини што није ефикаснија у проналажењу несталих. Како је рекао, за три године није видео ниједан податак који је довео до проналажења несталих.

– Ако нестали и даље буду на неки начин у другом плану, а у првом плану ратни злочини, а о томе можемо видети и сведочити да сви подаци о евентуалним локацијама где се налазе нестали прво морају да иду кроз Тужилаштво за ратне злочине, па се ту филтрирају или на неки начин пуштају или задржавају у зависности од тога шта је процена у том тренутку да ли је важнија потрага за ратним злочинцем или за несталима, мислим да је то нешто што морамо променити. Мислим да је то и на другој страни. Мора у првом плану бити потрага за несталима – изјавио је Матић.

Приоритет је проналазак тела, њихова ексхумација и сахрана, нагласио је Матић и додао да је важно је направити заједничке тимове са Хрватском, али и укључити међународне институције, попут Међународног комитета Црвеног крста.

Веритас: Позивамо породице да се укључе у потрагу

Потрагом за несталима у Хрватској бави се И Документациони – информационог центар „Веритас“ чији председник Саво Штрбац истиче да је до сада овај центар верификовао 1.877 жртава „Олује“.

– Када кажем верификовао то значи утврдио идентитет, место и време њихове смрти. Од тих 1.877 верификованих жртава „Олује“ 65 одсто су цивили, 29 процената жене док смо открили и 10 деце међу убијенима. „Веритас“ и даље трага за још 692 несталих у “Олуји” од којих је 51 одсто жена и 78 процената цивила – наглашава Штрбац.

Како каже, постоји и 336 ексхумираних посмртних остатака, али није утврђен идентитет жртава.

– Реч је о жртвама које је углавном хрватска Комисија за санацију терена покупила широм И ван Крајине након рата и сахранила на групним гробљима. Иначе, ексхумирано је више од 1.000 посмртних остатака из „Олује“. Од тога 301 у Книну 2001. године – апострофира Штрбац.

Да би се открио идентитет жртава на основу тих посмртних остатака потребно је и да се породице несталих укључе у цео процес, сматра Саво Штрбац.

– Ми их стално позивамо да дају свој допринос потрази. Пре свега, треба да направе два корака. Прво, да пријаве нестале домаћем или међународном Црвеном крсту, а друго да дају кап своје крви како би се утврдио ДНК и индентификовали посмртни остаци – објашњава Штрбац.

Још 110 гробних места чека на ексхумацију

Председник „Веритас“ сматра да су најодговорнији хрватски надлежни органи због чега је процес тражења несталих у „Олуји“ толико успорен.

– Рецимо, још 110 гробних места чека на ексхумацију, али хрватска комисија ни после 26 година није то учинила. Хрвати одуговлаче јер рачунају зашто би они завршили ексхумацију, ако још траже своје жртве. У тих 110 гробни места налазе се И такозвани вртни гробови у којима су сахрањивани старци убијени током „Олује“. Њих су углавном сахрањивале рођаци или комшије поред куће јер суи м се лешеви распадали и осећали широм улице – наглашава Штрбац.

Како каже, не види велику одговорност српских институција у успореном процесу проналаска несталих у „Олуји“.

-То није наш него хрватски терен. Једноставно немамо контролу над тереном. Такође, постоје нажалост породице које су се помириле са судбином својих несталих и не желе ни на који начин да учествују у потрази за њима. Шта више, не желе ни да пријаве нестанак најближих. Притом, су расути по свету И живе неки нови живот – закључује Штрбац.