Поводом саопштења Лиге социјалдемократа Војводине у ком је изражена сумња да је депопулација села, укључујићи и она у Војводини, изазвана глобалистичким процесима, Српска Лига је слободна да подсети да је сеоска популација била далеко бројнија, а привреда на селу далеко робуснија и развијенија, пре него што је Србија у процесу придруживања ЕУ либерализовала тржиште и препознала значај регионалних интеграција и потписивањем међународних споразума уназадила привредно индустријски потенцијал што су пре свега осетили српски индустријски центри попут Бачке Паланке, Горњег Милановца и сличних.
Сигурни смо да је чланство Лиге социјалдемократа Војводине заборавило да се у Србији, током периода 1991-1993 производило између 3 и 4 милиона тона пшенице, да би се само деценију после петооктобарских промена та производња усталила на једва 1,5 и 2 милиона тона. Допло мања производња уједно значи дупло мање прихода, што неизоставно води сиромаштву и смањењу броја становника.
С друге стране, једина област у којој смо забележили реални скок производње биле су индустрије фиктивних аутономних идентитета, регионалних политика, европских директива развоја родних и осталих права, а како се ништа од тога не једе, највећи број становника Србије био је принуђен да егзистенцију потражи у некој од земаља с реалном производњом и реалним суверенитетом ослобођеним колонијалне, мада не и колонизаторске свести.
Такође, не звучи превише уверљиво ни сумња ЛСВ у тезу како су велики и главни градови магнет за људе, будући да се највећи број њих никада није померио из Новог Сада, ког са поносом називају главним градом Војводине. А када је и одлазио, кретао се у углавном у правцу Београда, што тезу магнетизма великих градова и чланова ЛСВ чини у најмању руку емпиријском. Да се пребивалиште потражи у, рецимо, Манђелосу, Бођанима или Елемиру и на лицу места суочи с последицама “неолибералне новосадизације”, очигледно је мањкало и воље и магнетизма.
На крају, мада не и мање важно, борбена авијација која је 1999. године учестовала у бомбардовању Србије искључиво је носила национале и државне ознаке, што значи да је мало вероватно да Европу чине региони и локалне самоуправне заједнице. Чине их углавном политички и економски суверене државе, способне да сопстевном становништву обезбеде егисзтенцију било они живели у селу или граду.
Ако се већ ЛСВ, макар и формално, залаже за одбрану интереса Војводине, не видимо ни један разлог зашто не би подржала напоре министра Кркобабића у већ сада успешном пројекту обнове и оснивања преко сто задруга. Будући да је Лига готово већ две деценије део владајућих коалиција и вишеструко дуже у активној политици од министра Кркобабића, у најмању руку је за очекивати да зна како Војводину не чини само Нови Сад и све популарније подграђе, већ и све празнија села, чије је пропадање текло упоредо са пропашћу задругарства.
Извор: vojvodjanskenovine.rs