Живојин Киро Радовић, истакнути борац за Српство у Црној Гори, дисидент из доба комунизма, дипломирани инжењер шумарства, голооточки робијаш, народни философ и један од активних српских националиста из времена увођења вишепартијског система, преминуо је данас у Београду.
Рођен је у Мартинићима 1932 године.
Потомак је чувеног братства из Мартинића у Бјелопавлићима и ушао је у литературу. Његов „плач“ из поеме Матије Бећковића је „врисак човека с кичмом у времена послушна“.
Радовић је носилац ордена Светог Петра Цетињског којим га је одликовао Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Био је члан Епархијског савјета Митрополије црногорско приморске Српске цркве.
Живојин Киро Радовић био је кандидат Српске народне обнове за Црну Гору и Херцеговину на предсједничким изборима у Црној Гори 1992. године. Једном приликом, тада је рекао:
“Ја, напросто, морам бити у опозицији, макар то било и самом себи!“
Остаће упамћен по енергичним дуелима са комунистима, наследницима Савеза комуниста из Демократске партије социјалиста и црногорским сепаратистима из Либералног савеза који су били у фази “припреме терена“ за разбијање заједничке државе Србије и Црне Горе, Савезне Републике Југославије.
Киро Радовић ће бити сахрањен сјутра у породичној гробници у Мартинићима, у Даниловграду.
Царство му небеско!
