Хомосексуална сага у којој учествују истакнути представници ове заједнице, а иначе потпуно маргинални актери Чедомир Стојковић звани Чеда Подморница (агент БИА), ментално руинирани Пјотр Никитин (агент ФСБ) и анално девастирани Владимир Волохонски (агент ГРУ), из сата у сат добија нове обрте. Виновник њихових проблема, односно нови “клип у њиховим точковима” је европски званичник Дирк Лоренс, у бриселској геј администрацији познат по надимку Дик Лонг, који се напрасно лудо заљубио у Волохонског.
Док је Волохонски одмах прецртао са списка својих партнера Никитина као потпуног аутсајдера без будућности, помало га је поколебала Подморницина просидба, али је ипак одлучио да је одбије, и то из два разлога: због могућности да преко Лоренса добије држављанство неке од земаља ЕУ након што ускоро оде из Србије, али и због обећавајућег Лоренсовог надимка за које у Бриселу тврде да није без основа.
Дубоко повређена Подморница је изашла пред Волохонског са последњом понудом – обећао је да ће се повући уколико и сам добије азил у Бриселу, где би рањено срце лечио за њега традиционалним упрезањем у “сомалијски четворопрег” (за неупућене, реч је о квартету сомалијских миграната поред којих чак и Лоренс делује као туберколозни Лилипутанац). Тиме је Подморница решио да унесе потпуно нови смисао у стихове нумере његовог омиљеног певача, неоусташе Марка Перковића Томпсона – “Љуту траву на љуту рану”.
