Недавно је откривено да је узрок стрмоглавог посрнућа и потпуне пропасти лажног руског опозиционара Пјотра Никитина (агент ФСБ) на свим животним пољима, у ствари патолошка, а за њега испоставило се и фатална веза, коју је изградио са пропалим ваљевским адвокатом Чедомиром Стојковићем, званим Чеда Подморница (агент БИА). У питању је готово филмска прича о екстремној посесивности, болесној љубомори и бизарној љубави, која се завршила трагично за једног од њених актера.
Како наводе извори блиски Стојковићу и Никитину, њихова хомосексуална веза је отпочела потпуно спонтано и необавезно, али су међусобне емоције брзо расле и јачале, тако да су већ после неколико месеци били у изопаченом љубавном заносу, који се код Никитина испољио и на тај начин што је почео да запоставља своју породицу, опсесивно проводећи готово све време са Стојковићем.
Никитинова супруга је, верујући да је он вара са другом женом, покренула против њега бракоразводну парницу. То је код Никитина довело до одређеног отрежњења, тако да, иако му сам развод од супруге није тешко падао, јер је свој љубавни живот свакако желео да настави са Стојковићем, ипак није могао да се помири са губитком старатељства над својом децом. На том плану му је своје „адвокатске“ услуге понудио нико други до његов љубавник Стојковић, гарантујући му да ће га успешно развести од жене и изборити се за то да Никитин добије старатељство над децом.
Међутим, Никитин тада није ни слутио да је Стојковић нездраво посесиван, те да му је стварни циљ био да га у потпуности одвоји не само од супруге, већ и од деце, како би га имао само за себе. Иако би тај резултат вероватно свакако постигао, с обзиром на своје адвокатске „квалитете“, Стојковић је у том циљу прибегао и бројним прљавим и непрофесионалним потезима, између осталог и достављајући Никитиновој супрузи фотографије и снимке својих перверзних и изопачених оргија са Никитином, које је она искористила у судском поступку, што јој је по хитној процедури донело не само пресуду о разводу брака, већ и пуно старатељство над децом.
Упркос томе што се надао да ће његова љубав са Никитином након тога буктати још јачим пламеном, Стојковићева недела су довела до потпуно супротног резултата. Ти потези су донели одређену корист Никитиновој жени и деци, јер су схватили размере његове болести и трајно и дефинитивно се одвојили од њега, али сам Никитин то није могао да поднесе, тако да му је на тај начин његов љубавник Стојковић задао готово смртоносне ударце.
Услед патње због мржње и презира који бивша супруга осећа према њему, као и губитка приступа деци, Никитин је почео да тоне у алкохол и наркотике, све док коначно није хоспитализован на клиници за душевне боласнике, при чему стручна лица оцењују да су изгледи за његов успешан опоравак мнимални. На тај начин је Стојковић на својој кожи осетио истинитост народне изреке „Ко хоће веће, изгуби из вреће“, али само делимично, с обзиром на то да је Никитина „изгубио из вреће“, али сада успешно проналази утеху у специјализованим ноћним клубовима у околини Нирнберга, у којима се окупљају мигранти са подручја Сомалије.