То што се сада дешава са растом цена енергената и енергије, што ће генерално утицати на раст цена у Европи, па и свету, је економска законитост после свега што се дешавало у протеклих годину и по дана. Због тога ће многи одредити нове приоритете, али то не значи да треба најављивати катастрофичне прогнозе, сматра економиста Божидар Драшковић.
Вест да је почело упумпавање руског гаса у Северни ток 2 многи су дочекали са олакшањем после невероватног узлета цене не само гаса него и осталих енергената. Због тога је цена електричне енергије у Европи са 50 евра по мегават сату, колико је износила половином августа, скочила на чак 200 евра.
Скупи енергенти и катастрофичан сценарио
Часопис „Форбс“ је, међутим, оценио да Европи прети енергетска катастрофа и да је неће спасити ни Русија. Њу су, већ пословично, поједини на Западу покушали да означе као кривца за мањак гаса и његову високу цену.
Шеф Одбора за економију и енергетику немачког Будестага Клаус Ернст је, међутим, поштено оценио да Русија нема везе са тим, већ они који формирају гасну политику. А они су спекулисали да ће се цене гаса снизити и чекали су да се то догодити како би наставили да купују гас. Уместо тога остали су без гаса, сада суочени са његовом више него дупло већом ценом. Ернст у прилог томе напомиње да је гас који је наручен из Русије стигао до Немачке, а вероватно и до других европских земаља.
„За Европу је битно да је тај дуго политички оспораван, али не и економски, канал дистрибуције руског гаса, Северни ток 2, коначно ових дана почео да се пуни гасом и да ће то повећати понуду гаса на тржишти ЕУ“, каже за Спутњик Драшковић.
За Европу је, додаје он, значајно и то што је прорадио и балкански крак Турског тока преко Бугарске и Србије за Мађарску, што је створило још један канал дистрибуције.
Тражња погурала раст цена
Који су све фактори утицали на садашња дешавања питање је, како напомиње за посебну анализу, али указује на то да цене енергената расту сразмерно тражњи за њима, где је кључан раст њихове потрошње у привреди.
Раст цена струје ће неминовно довести до раста цена највећег броја производа, па и раста инфлације. На питање да ли је ово што се догађа знак да тек почињемо да плаћамо цену обуздавања економске кризе изазване пандемијом штампањем новца, задуживањем и упумпавањем у привреду, саговорник Спутњика напомиње да овакви ценовни шокови нису новост.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века када је цена нафте скочила са 4-5 долара на 20 за барел изазвало је кризу у свету, али се, истиче Драшковић, светска економија прилагодила том шоку.
Економска закономерност
Такве су, каже, закономерности. Сада када имате раст енергената нормално је да ће сваки произвођач цену утрошениих енегрената, или електричне енергије укалулистаи у производ и у његову цену у продаји, јер би у противном пословао са губитком.
„Цене ће се свакако стабилизовати на једном вишем нивоу и тај инфлаторни удар је могуће настао због повећане тражње која је опет изазвана великом понудом новца која је настала у 2020. и делом у овој години. Снажни подстицаји ублажавања ефеката кризе изазване ковидом су кроз кредитни систем, кроз потрошњу, буџетску прерасподелу, упумпали потрошњу у руке оних који заправо нису били у прилици да раде и зарађују“, каже овај економиста који је и професор на Београдској банкарској академији.
Упумпавање новца напумпало цене
Вишак новца који је упумпан појавиће се на сектору тражње, а када се ту појави аутоматски ће изазвати раст цена оних производа који недостају, што су у овом случају енергенти, објашњава он.
„То је економска законитост и не мислим да треба најављивати било какве катастрофичне прогнозе“, оцена је Драшковића.
Он нема сумњу да ће се цене формирати на нивоу који је далеко изнад оног у 2019. и 2020. што ће сигурно изазвати кризу у појединим гранама индустрије које су врло зависне од трошкова енергије. То ће државе и привреднике принудити да одреде приоритете.
„Држава је дужна да економском политиком обезбеди приступ енергентима. Унутар компанија мора постојати прерасподела начина креирања трошкова. Не мора увек по аутоматизму енергент погурати цену на горе, која ће бити наплаћена од крајњег купца, него можете унутар компаније направиоти прерасподелу трошкова, чак се и одрећи неких енормних профита“, истиче Драшковић.
Фина подешавања
Ако тржиште нешто не може да прихвати мора да се коригује унутрашња структура трошкова да би се било конкурентно. Фино подешавање између тржишних токова и државне интевенције је потребно, за шта формула не постоји и ту је потребна флексибилност, каже он.
Саговорник Спутњика указује на најновији феномен у Британији какав је био незамислив, да не можете да наточите гориво када дођете на бензинску пумпу иако имате новца, а у рафинеријама има горива.
„Напросто све је било препуштено тржишту да реши само по себи. Онда се показало да тржиште не може да реши све само по себи, да мора бити финог подешавања тржишта од стране економске политике како не бисте решавали проблем тако што ћете слати војску да напуни цистерне. То говори да је са недовољно пажње управљано процесима који се догађају. То исто важи и за глобалне токове енергената“, каже саговорник Спутњика.
Драшковић сматра да је права срећа за Европу што постоји тај део Евроазије, руски потенцијал природних ресурса који ће је у наредним деценијама опскрбљивати енергентима. А њихова цена ће расти до одређеног нивоа који представља баланс између понуде и тражње, истиче он за Спутњик.
