Око пет стотина држављана Босне и Херцеговине налази се у избегличким или заробљеничким камповима у Сирији и Ираку, где чекају на могућу депортацију у земљу у којој су рођени.
Реч је о особама које су повезане са терористичком организацијом Исламска држава, а након њеног слома, доспели су у заробљеништво снага коалиције, коју предводе САД.
Органи власти полицијске агенције у БиХ још немају прецизне податке о томе колико је тачно босанскохерцеговачких држављана заробљено након слома ИД-а, али се до сада рачунало са бројком од око три стотине.
Те су процене готово удвостручене, након што су власти Босне и Херцеговине добиле податке о особама пореклом из БиХ које су у Сирију или Ирак отишле из других држава у којима су живеле.
На стотине ратника са пасошима БиХ отишло је у редове ИД-е из Аустрије, Белгије, Швајцарске, Шведске и Немачке.
Уз мушкарце, који су се борили у редовима ИД-е и у тим су борбама заробљени, на повратак у БиХ чека и неколико стотина њихових удовица, жена и деце.
До сада је у БиХ враћен једино Ибро Ћуфуровић из Велике Kладуше, којем се пред Судом БиХ тренутно суди по оптужници за тероризам и ратовање у терористичкој организацији.
БиХ се још у фебруару ове године одазвала позиву САД да прими своје заробљене држављане из Сирије и Ирака, али власти те земље споро раде на утврђивању њиховог идентитета и улоге коју су имали у такозваној Исламској држави и у евентуалним ратним злочинима.
Чланови државног оперативног тела задуженог за ова питања, на чијем челу је министар безбедности Драган Мектић, не успевају да договоре овлашћења различитих министарстава и полицијских агенција, нити су до сада били у стању да усагласе план смештаја депортованих особа.
