Јаков Петрович Бакланов (1809-1873) био је генерал Донске војске и један од јунака Кавкаског ратa (1817-1864).
На Кавказу је командовао 20. и 17. Козачким пуком.
Горштаци кавкасци су га се толико бојали да су били убеђени да је повезан са нечистим силама па чак и са самим непомеником.
Међу собом,а због велике снаге, звали су га Бокљу-лав али и Даџал-ђаво.
Наравно, сам Бакланов је то знао и све време рата се трудио да горштаке остави у уверењу да му поимаже „нечиста сила“.
Бакланов је био познат и цењен не само на Кавказу него и у другим деловима Русије, а Руси су га често упоређивали са Јермаком Тимофејевичем-чувеним освајачем Сибира.
Једнога дана, бивствујући на Кавказу, добио је пакет. По једној теорији непознато од кога и од куда, а по другој пакет су послале монахиње из једног од руских манастира.
У пакету је била црна застава са извезеном белом “Адамовом главом” те 11. и 12. чланом Символа Вере:
“Чаю воскресения мертвых.И жизни будущего века. Аминь”. (Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин!)
Појава овакве заставе изазвала је још већи ужас у редовима горштака и само још више повећала њихов страх од Бакланова,а Јаков Петрович се од ње до краја живота није растајао.
Кажу да је Шамиљ (1797—1871) који је био вођа и ујединитељ дела кавкаских горштака, а од 1834. трећи Имам Дагестана и Чеченије, својим борцима говоро:
“Када би сте се бојали Алаха како се бојите Бокљуа сви би сте одавно били Свеци!“