Синдикат полиције и полицијских старешина упутио је отворено писмо
- Недавни инцидент протестаната и обезбеђења испред зграде Председништва Републике, актуелизовао је стара питања организација обезбеђења објеката и личности у Србији а посебно у МУП-у.
Прво, колегама припадницима обезбеђења Војске Србије, који су суздржано реаговали стриктно у границама закона – свака част. Ту су биле и колеге из Јединице за обезбеђење, пошто и они имају свој део задатака. Оно што је највећи и наслеђени проблем, јесте шароликост обезбеђења највиших државника и објеката, о чему смо већ више пута упозоравали, Тим пре што је не тако давно, Јединица за обезбеђење добила статус посебне јединице, али се њени послови и задаци нису битно променили.
А требало би. Јер у садашњој посебној јединици за обезбеђење су најстручније колеге које су у полицији задужене за те послове, али се обезбеђивањем баве и припадници БИА-е, и Бригада полиције и полицијске јединице опште намене па и Војска Србије, као што је то био случај код зграде Председништва.
Председник Србије као врховни комадант бира ко ће да буде његово лично обезбеђење и обезбеђење његове породице док све остало – дакле зграду Председништва њено унутрашње и спољно обезбеђење – то је увек радила полиција, односно Јединица за обезбеђење лица и објетата. Узгред, мада није ни мало неважно, војни синдикат који се оглашавао по разноразним политичким питањима, није нашао за сходно да подржи своје колеге и огласи се када су били непосредно угрожени.
Синдикат полиције и полицијских старешина инсистира већ дуго да свако ради свој посао, јер за област безбедности је најгоре када се надлежности преплићу, или, још горе, када се преузимају туђе надлежности, тада по иобићају испадне она народна „много бабица килава деца“.
Само да подсетимо, овај синдикат се оглашавао и када је оснивана комунална полиција и када је СПИПС био стриктно за принцип да у Србији може да само једна институција носи назив „полиција“. И као што видимо, законодавац је стао на исто становиште, тако да су комуналци сада милицајци (небитно је да ли је и наша сугестија томе допринела).
Слично разграничење мора и сада да се уради и да посао обезбеђења објеката и личности раде високообучени професионалци Јединице за обезбеђење. То би био још један, ма како наизглед мали, допринос реформама у полицији које су већ у пуном замаху. Једино разочарава пасивност осталих (бројних) синдиката у полицији, који тим реформама не дају свој допринос, већ су фокусирани искључиво на повећање броја свог чланства (и прихода кроз чланарину), као и остваривања својих личних циљева.Такав пут пасивног посматрања догађаја и реформи није и пут СПИПС-а од његовог оснивања. Јер ми смо свесни да нема значајног бољитка запослених у МУП-у без коренитих промена у друштву као и у самом министарству унутрашњих послова – рекао је председник Синдиката Блажо Марковић.
