ЦИА СВЕ ПРИЗНАЛА: Ево како смо утицали на изборе у Србији

Мешање великих сила у унутрашњу политику других држава у центру је пажње после оптужби Американаца да Владимир Путин разним манипулацијама покушава да утиче на изборе у САД. Амерички лист „Форин аферс“ објавио је текст о историјату таквих операција у ком посебан део чини акција ЦИА на рушењу Милошевића 2000. године.

Како је ЦИА утицала на изборе у Србији?

Током протекле две године, новинар Дејвид Шајмер интервјуисао је више од 130 званичника на тему стогодишње историје прикривеног уплитања у изборе, или скривених напора да се манипулише страним демократским изборним процесима. Његови интервјуи укључили су осам бивших директора ЦИА и друге званичнике, као и директоре државних обавештајних служби, државне секретаре, саветнике за државну безбедност, једног генерала КГБ, и једног бившег председника САД. Дошао је до открића да су у 21. веку највиши државни звничници безбедности разматрали коришћење ЦИА ради уплитања у стране изборне процесе у најмање два случаја.

У једном случају у Србији 2000. године, разматрање је прешло у акцију, а ЦИА је потрошила милионе долара у напорима против Слободана Милошевића. У другом случају Ирак 2005. године. У оба случаја креатори америчке политике вагали су потенцијалну корист прикривене акције наспрам могућег ризика. Ове приче откривају зашто се у супротности са Путиновим тврдњама Вашингтон, за разлику од Москве, повукао из праксе прикривеног уплитања у изборе.

“Постоји праг броја мртвих, а Милошевић га је прешао”

Први случај се догодио 2000. године, када је југословенски председник Милошевић био кандидат на изборима. Милошевић је био близак Москви, српски националиста, и озбиљан рушилац људских права. Средином деведесетих омогућио етничко чишћење у Босни и Херцеговини, а неколико година касније, то је урадио и на Косову, где су његови војници систематски терорисали, убијали и протеривали Албанце. Размере тих свирепости изазвале су НАТО да 1999. изврши ваздушну кампању против Милошевићевих снага, а међународни суд да поднесе тужбу против њега за ратне злочине. Леон Панета, амерички секретар за одбрану у администрацији председника Била Клинтона од 1994. до 1997., Шајмеру је рекао: „Милошевић је виђен као лош момак и утицајан, и као неко ко ће тај део света окренути наглавачке ако се против њега не предузму неки кораци“.

Могућност за тако нешто пружили су избори 2000. године. „Не знам да ли смо јавно рекли да је наш циљ промена режима“, каже Џејмс Обрајен, тадашњи Клинтонов специјални изасланик за Балкан, али „нисмо видели Милошевића као неког ко је способан да води нормалну државу“. Од половине 1999. године до краја 2000., државне и приватне америчке орагнизације потрошиле су око 40 милиона долара на програме у Србији, подржавајући не само опозицију, већ и независне медије, грађанске организације, и иницијативе за масовни излазак на изборе. Овим отвореним ангажовањем, објаснио је Обрајен, САД су хтеле да унесу равнотежу у изборе које је Милошевић намеравао да изманипулише.

Као што су Стејт дипартмент, Америчка државна агенција за међународни развој (УСАИД) и невладине организације (НВО) финансиране из америчких фондова отворено утицале на српске изборе, тако је то исто ЦИА чинила тајно. Џон Сајфер је открио да зна само за једну „успешну“ операцију уплитања у изборе у периоду између 1991. и 2014. године док је он служио као оперативни официр ЦИА, а то је управо било уплитање у изборе у Србији 2000. године.

„Уложени су скривени напори покушаја подршке Милошевићевој опозицији“, рекао је Сајфер, сећајући да је, након што је Клинтон обавестио одабране чланове Конгреса, ЦИА предузела „подршку, финансирање и помагање одређених опозиционих кандидата – у томе је била основна ствар“.

Сајфер, који је постао шеф ЦИА за Србију одмах након избора, објаснио је да је агенција усмеравала милионе долара у кампању против Милошевића, углавном састајући се са опозиционим лидерима ван њихове земље, снабдевајући их кешом на лицу места.

Сам Клинтон је у једном интервјуу потврдио да је овластио ЦИА да се умеша у изборе 2000. године у корист Милошевићевих противника. Како објашњавају, у томе није виђен никакав проблем јер је Милошевић био хладнокрвни убица који је изазвао смрт стотина хиљада људи“. Као што су амерички председници веровали да могу да оснаже стране демократије подривајући комунистичке кандидате, тако је Клинтон веровао да може оснажити српску демократију радећи против Милошевића. „Тај човек је био ратни злочинац“, рекао је Клинтон.

У Србији ЦИА се концентрисала на вршење утицаја на мишљење људи а не на мењање гласачких листића. „Ми нисмо лажирали гласове нити свесно лагали гласаче да би их навели да подржавају оне људе за које смо желели да победе“, објаснио је Клинтон. Уместо тога, ЦИА је обезбедила новац и друге врсте помоћи за кампању коју је водила опозиција.

Вође у америчком конгресу знале су за овај тајни план и подржавале су га. Трент Лот, вођа већине у Сенату, сећа се да је, када је добио извештај о овој операцији ЦИА, подржао свим срцем. „Милошевић је био тотално ван контроле“, рекао је Лот. „Нисмо намеравали да извршимо инвазију, али то је био хаос, и морали смо нешто да урадимо“. За разлику од других државних америчких службеника, службеници ЦИА су могли да раде тајно. „Због начина на који ми послујемо“, објаснио је Даглас Вајз, тадашњи оперативни службеник ЦИА стациониран на Балкану, „Србија је била много пријемчивија него што би била за људе који би радили отвореније, да се тако изразим“. Укљученост америчке обавештајне заједнице у изборе била је „значајна“, наставио је Вајз, јер је Вашингтон употребио све инструменте државне моћи како би довео до исхода који одговара Сједињеним државама.

Како су се избори приближавали, Клинтон се бринуо да ће Милошевић подвалом на изборима доћи до победе. „Ови избори ће бити важни, али вероватно неће бити фер“, рекао је Владимиру Путину, тада новом руском председнику, две и по недеље уочи избора, на основу недавно објављеног транскрипта њиховог тадашњег разговора. „По анкетама, Милошевић заостаје, тако да ће вероватно покушати са крађом. Било би боље да изгуби, али ће он вероватно уредити да до тога не дође“. Америчке организације за промоцију демократије, делећи Клинтонову забринутост, трудиле су се да осигурају да Милошевић не успе да фалсификује изборе. Једна НВО финансирана из америчког фонда, обучила је преко 15.000 активиста у надгледању изборних места. На дан избора, чланови опозиције обрађивали су гласове заједно са државним службеницима. Званична обрада података показивала је да Милошевић тесно води. Међутим, истина је изашла на видело током паралелног бројања – он је надмоћно изгубио. Дошло је до избијања великих протеста. Не успевши да угуши народну револуцију, Милошевић је био принуђен да да оставку.

Руска ЦИА остала је скривена. Две деценије касније, сада пензионисани официри америчке обавештајне службе изразили су необјашњиво самопоуздање ставом да се њихов рад показао кључним у поражавању Милошевића. Сајфер је помињао „успех“ операције ЦИА, док је Вајз је изјавио да су Сједињене државе много допринеле и да је комбинација прикривене и отворене акције довела до позитивног резултата. Међутим, као и увек у случају прикривених операција у циљу утицања на гласаче, ЦИА није могла да прецизно процени тај утицај. „Тешко је то измерити“, признао је Сајфер и додао да су српски државни службеници иза затворених врата одали признање ЦИА за заслуге у њиховој победи. „Многи од кључних играча који су постали највиши службеници у новонасталој влади наставили су да се састају са нама и да нам говоре да су наши напори довели до њиховог успеха“, рекао је Сајфер, „у смислу наше помоћи у свему, од оглашавања до финансирања и начина на који водили кампању“.

У интервјуима, више високих званичника се осећало непријатно приликом спомињања ЦИА и Милошевићевог пораза. Џон Меклафлин, који је био заменик директора ЦИА 2000. Године признао је да располаже информацијама, али да о истима не може да пича. Та нелгодност била је разумљива: уплитање ЦИА у изборе 2000. године није било у складу са операцијама агенције у после хладноратовском периоду.

Колико често се ратни злочинац свргава с власти помоћу избора?

„Као да је постојала извесна опуштеност по том питању, не само у светским обавештајним круговима, већ заиста један широк став да нешто мора да се предузме на Балкану“, рекао је Стивен Хол, бивши оперативни службеник ЦИА који је 2000. био стациониран у региону. За Вашингтон изборна манипулација постала је последње средство, додао је Вајз и случај Србије представљао је тотални изузетак, делимично због Милошевићевих злочина, а делимично због пријемчиве, уверљиве и привлачне природе опозиције.

У таквим случајевима, како је Вајз генерализовао, циљ оправдава средство, ризик је у томе што можда чиниш нешто што је у очима многих не-америчко“, арезултат је смакнуће геноцидног манијака са власти.

Како је Клинтон тада изјавио, акција у Србији сматрана је вредном, јер је “постојо праг броја мртвих, а Милошевић га је прешао”