Готово је невјероватно да нико од такозваних аналитичара из наших, претежно Сорошових медија (или баш због тога!) није обратио пажњу на цитат из биографске књиге америчког дипломате Ричарда Холбрука, у коме он каже да НАТО дугује велику захвалност, због помоћи и сарадње нашем актуелном предједнику Милу Ђукановићу.
О чему се ту, заправо, ради?
Добро, рећи ће неко, то је онај исти Холбрук, који, како ће се испоставити, није много држао до ријечи. И ниједно обећање, дато Милошевићу и Караџићу, није испоштовао.( Радовану је обећао, знам из прве руке, да неће бити на хашкој оптужници, само ако се одрекне функције предсједника Српске!)
Ријеч је, дакле, о оберлажову, по чему ће га Срби заиста памтити. Додуше, не само због тога. То је онај исти повјереник Клинтонових, који је, кад се срео са Шиптарима из ОВК на Космету, после прегледа наоружањ(!) , рекао да они заслужују боље оружје, па сио са њима, изувен за трпезу.
Од тада је терористичка ОВК, постала – ослободилачка! За такав обрт нашло се, изгледа, и нешто новца.
Дакле, поставља се логичко питање – да ли се таквој особи може вјеровати?
А зашто и не би? Психолози кажу да се у сваком монструму може наћи бар трунка искрености. Нарочито, ако га та похвала у овом случају „сараднику НАТО“ ништа не кошта.
Холбрук је, има неко доба, на реферисању код свог наредбодавца Сатане. Али његова симпатија је још ту, међу нама.
Да будем искрен, тешко ми пада да критички говорим о људима с којима сам некад попио и чашу пића, а не читаву флашу Институтове лозе, као са Милом, када сам, после оставке и сукоба са Шуваром, напуштао ЦК СКЈ. И за тако нешто ми је требало много времена.
У то доба сам ухватио и муштулук Банатском владици, а данас Митрополиту црногорско приморском, да „Црна Гора има момка с којим ће се поносити“. Тако је, знам, и Високопреосвећени мислио, бар десетак година по доласку на Цетиње.
(Нека буде гријех на моју душу!) Једина ми је утјеха да нијесмо ми издали њега, неко он нас. Нажалост, и Црну Гору.
Негдје на почетку ове испланиране короне, покушао сам, на овом Порталу, да аналитички дођем до коријена Милове издаје. И сад мислим да је удица била – хашка оптужница. Допунски адути су били – шверц цигарета, а касније и опијата…
Овдје је, међутим, у питању Милова сарадња са злочиначким НАТО ом, много прије него што ће у његово чланство уписати Црну Гору. Остаће, бар засад, под знаком питања, да ли је по сриједи предаја одбрамбених планова о одбрани тада заједниче државе, Србије и Црне Горе, НАТО пакту у Бриселу, о чему се увелико спекулише, или ту има и неких додатних елемената.
Остала је из тог времена „мантра“ да су он и његов гост З. Ђинћић били локатори циљева НАТО бомбардера у Србији. И она реченица, будућег премијера Србије:“Бомбардује још 12 дана, Милошевић ће капитулирати.“ Досад је нико аргументовано није порекао!
Нас који памтимо мало дуже, не може нико ни изненадити, ни обманути. Остаће, међутим, под великим знаком питања она похвлна реченица Р. Холбрука о значајној Миловој сарадњи са злочиначком организацијијом НАТО пакта. О томе ће историчари имати шта да кажу у неко догледно вријеме.
Али, нама је потребна истина – данас!
