Док се ратна динамика на јужним правцима мења из дана у дан, нова информација изазвала је талас коментара међу аналитичарима и медијима – западни извори, укључујући ЦНН, извештавају да би до 30.000 севернокорејских војника могло да се придружи руским снагама у Украјини.
Није реч о некој спекулацији са друштвених мрежа – информације преносе и немачке новине, позивајући се на анонимне изворе и обавештајне податке из Kијева.
Према тим наводима, руска команда разматра опцију јачања својих позиција на југу Украјине, с фокусом на потенцијалну операцију према црноморској обали, односно према Одеси.
Напад би, како тврде извори, могао да се догоди у другој половини лета 2025. године. Премештај севернокорејског контингента могао би, према неким проценама, почети већ у наредним месецима.
Важно је напоменути – немачка штампа додаје да би руска страна у потпуности опремила корејске трупе. То значи: униформа, наоружање, логистика – све би било обезбеђено како би се војници из ДНРK уклопили у постојеће борбене формације. Није први пут да се говори о савезништву на овом нивоу, али овога пута бројке и временски оквир дају већу тежину тврдњама.
Истовремено, украјинска страна демантује да је у току нека нова „мега-офанзива“. Тврде да се напади настављају као и протеклих месеци, али не виде знакове масовног померања које би указивало на тако амбициозан правац дејстава. Дакле, потпуна слика и даље остаје нејасна.
Немачки новинар Јулијан Репке, познат по оштром ставу према Москви, упозорава да се извештаји заснивају претежно на руским каналима на Телеграму и да их треба узети с резервом.
У исто време, ЦНН наводи да су подаци добијени из украјинских обавештајних извора, што додатно компликује причу – ко тачно покреће ове наративе и с којом намером?
Међутим, политичка димензија целе приче отвара сасвим нову раван. Током недавног сусрета са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровом, севернокорејски лидер Kим Џонг Ун јасно је ставио до знања да његова подршка Москви није упитна.
Изјавио је да се ставови Пјонгјанга и Москве у потпуности поклапају и изразио поверење у, како је рекао, „победу руског народа и војске под вођством Владимира Путина“. Уз то је додао да Русији жели „вечну славу и просперитет“ и означио њен пут као „свети циљ“.
Ипак, и поред јаке реторике и симболике, остаје отворено питање – да ли би заиста дошло до физичког ангажовања севернокорејских јединица у европском сукобу? Логистички, безбедносно и политички, то би била озбиљна ескалација.
За сада, извештаји попут ових уносе додатну неизвесност у ионако сложен мозаик глобалних односа. Ако се потврде, биће то први пут да се корејске трупе нађу на европском тлу у савременом контексту. Ако не – остају као сигнал о растућем савезништву које се обликује далеко од очију јавности, али врло близу тачке кључања.
(Wебтрибуне.рс)