Чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић био је и остао је симбол Српства, чојштва и јунаштва у Српској Спарти – Црној Гори. Рођен је у Медуну и потиче из познатог племена Кучи. Умро је у Херцег Новом. У младости је био перјаник код књаза Данила I Петровића.
Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од поменутог књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци побjедили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Занимљиво је да се описменио тек у 50. години, па је од тада написао и низ значајних књижевних дела, међу којима је најпознатије „Примјери чојства и јунаштва“. Једно време је био и градоначелник Подгорице.
„Драги брате Србине, да си имa прилике и да си гледa јунаке, које сам ја гледa, неби ти дало срце мира доклен се не би озвâ јунацима који весело мру за своје и свија нас право. Мене се ова заслуга сјајна чини, више но великија господство, с којим’оте свијету да угоде, па баш и од калуђера у Свету Гору, који у самоћу носи гвоздени ланац на голо тијело и угађа Богу. Ја не желим зло калуђеру, ни дâ Бог, но ми се чини да је мили’ Богу који на муке мре за његову правду, но да носи ланац. У кратко, за мене је најстрашнији светац, који мре за општу и за божу равду, а то ми се чини грехота и штета да се заборави.“
