Судија Вишег суда у Подгорици Сузана Мугоша заказала је рочиште за контролу оптужнице против пуковника Војнобезбедносне агенције Војске Србије (ВБА), коме се на терет ставља наводни покушај убиства Предрага Шуковића, некадашњег пефа полицијског Одељења за борбу против организованог криминала и корупције, 11.јула 2016.године.
Оптужница је подигнута након скоро четири године истраге.
Судија Мугоша водила је суђење „вијека“ – процес покушаја државног удара на дан парламентарних избора у Црној Гори против држављана Србије и функционера Демократског фронта.
Пуковник Алексић је ухапшен 2.октобра 2016.године на граничном прелазу Добраково када је возилом покушао да пређе из Црне Горе у Србију и оде до брата у Сјеницу који је био пред операцијом. Исте ноћи требало је да се врати у Подгорицу.
Приликом саслушања Алексић је негирао кривицу тврдећи да је у време напада на Шуковића био у Београду. Поновио је да за те тврдње поседује доказе. Kазао је тужиоцу да му хапшење смештају исти они који су организовали његово пребијање у Никшићу 1999.године. Рекао је да не познаје Шуковића и да није имао никакв мотив да му било шта лоше направи. Бекство нападача на инспектора Шуковића снимиле су камере, да би потом полиција објавила фотографију, позивајући грађане да јаве уколико препознају особу. И на основу једне пријаве обавештајац је ухапшен. Њега је „препознао“ Алмо Хајдарпашић из Сарајева, који истражитељима ипак није могао сто одсто да потврди да је Алексић особа са слике. Ради се о човеку који је својевремено са Алексићем (1993.године) радио у војној касарни у Никшићу. Адвокати пуковника Радована Алексића, Данило Мићовић и Милан Вујович, више пута су истицали да дуга истрага показује да се поступак води против погрешног човека.
Радован Алексић је важио за једног од најповерљивијих обавештајаца, а у јавности се његово име први пут појавило 1999. када је под окриљем мрака нападнут испред зграде у којој је становао у Никшућу од још увек непознатих починилаца. У то време Алексић је радио као начелник за безбедност Подгоричког корпуса. Занимљиво је да пуковник поводом овог немилог догађаја није саслушан, али ни он, касније, никада није ову причу отварао. После мајског референдума 2006.године одбио је да пређе у редове Војске Црне Горе, па је одлучио да се пресели у Србију.