Темељи Српства су постављени у Црној Гори. У том поносном народу, изникле су највеће српске војсковође, династије и књижевници. И јунаци, попут војводе Трипка Џаковића, који се на мосту на Премћанима са тридесет својих рођака супроставио сили од шеснаест хиљада Турака и тим чином надмашио и однос снага и храброст најчувеније античке битке, Термопилске.
Како увек, тако и данас имамо јунаке у Црној Гори који штите наследство и завет. Јер, Црногорац и Милогорац нису истог рода. Као што то нису ни Србин и Европејац. Није ни њима лако тамо, као што није ни нама овде. Ми тамо имамо окупирану браћу, а они овде. Не смемо се љутити на све њих јер се нису одмах одбранили. Лицимерно је јер се ни сами нисмо одбранили. Нисмо, не јер не желимо, већ што у овом тренутку нисмо довољно јаки. Како они имају страну војску у земљи, тако је имамо и ми. Како код њих мењају и писмо, и уџбенике и целокупну њихову свест, повређују их, газећи им иконе и пљујући им на традицију, тако и код нас раде. Како они имају Милогорце, тако и ми имамо Европејце, Београђане са великим Б, који желе београдско држављанство, а не српско. Гомиле НВО које кидишу на све српско и свето! И шта смо урадили? Ништа. Па онда, немојмо то исто ништа замерати Црногорцима, међу којима је пуно пута било већих Срба, него у Србији. Не одричимо се браће, као ни педља српске земље! Боримо се и помажимо једни друге! Други нас неће чувати, ми смо нам све што имамо.
Пет векова Турцима није било довољно да нас разроде. Ови нови Турци, неће ни толико издржати. И поново ће засијати Српство јер то тако бива увек.
До ослобођења!
Никола Петровић
