Дан уочи најављеног обележавања 800-те годишњице аутокефалности СПЦ у присуства патријарха Иринеја у манастиру Подострог, Црногорски покрет је позвао државни врх Црне Горе да, како наводи, својим ауторитетом стане у одбрану државног и националног интегритета и дигнитета.
Овај покрет је у понедељак поднео кривичну пријаву Државном тужилаштву против организатора ове манифестације, а истовремено је тражио забрану доласка патријарха Иринеја због, како су навели, његових ранијих изјава када је за положај Срба у Црној Гори данас рекао да је гори у односу на време Османлија и НДХ.
Црногорски покрет је јавни апел упутио председницима државе, Скупштине и владе – Милу Ђукановићу, Ивану Брајовићу и Душку Марковићу, који је пре само два дана са митроплитом Амфилохијем договорио дијалог о мишјењу Венецијанске комисије на Закон о слободи вероисповести у тој држави.
Црногорски покрет најављену манифестацију поводом јубилеја “800 година Српске православне цркве и светосавља у Црној Гори и Боки Которској и 1.500 година Манастира Подластва – Грбаљ назива наводом и упозорава државни врх да, како тврде, “Београдска патријаршија на овај начин насрће на интегритет и дигнитет државе Црне Горе”.
Прослава је заказана за 27. и 28. септембар.
За њих је споран и плакат којим се позива на прославу, а на којим је, како примећују, спорно једно “и” између имена црногорске државе и Боке Которске као њеног дела.
Они тумаче да је тиме јасно истакнуто да организатори Боку Которску не сматрају интегралним делом Црне Горе, што је, како кажу, “противуставно дело, којим се позива на рушење уставнога поретка и територијалнога интегритета, и истовремено црногорска држава излаже порузи”.
“Сам плакат врви фалсификатима осмишљеним да увери прости и неупућени народ у дубоке корене Српске цркве и светосавља на црногорскоме простору, и тако га уведе у великосрпски националистички транс, да би се с њим политички манипулисало против Црне Горе”, наводе из Црногорског покрета.
Они тврде да је Српска црква стекла аутокефални статус 1922. године, “томосом Васељенске патријаршије плаћеним с милион и по франака у злату, а светосавље, као политичко-националистичка идеологија, осмишљено је тек између два светска рата”.