Слање додатних црногорских војника у НАТО мисију у Авганистан значи не само нове трошкове за презадужени буџет земље, већ је и етички спорно. Овај продужени останак у Авганистану од како је завршена ИСАФ мисија нејасан је цијелој свјетској јавности и наш останак тамо може се једино схватити као учешће у окупационим снагама, каже Стефан Ђукић.
Црна Гора ће у НАТО мисију „Одлучна подршка“ у Авганистану до краја мјесеца упутити контингент од додатних 29 војника, чиме ће се број припадника Војске Црне Горе у Авганистану повећати на максимум 40.
Црногорски контингент ће се састојати од пјешадијске јединице која ће бити ангажована на задацима заштите НАТО тимова за обуку и савјетовање авганистанских националних снага безбједности, као и штабних официра и подофицира ангажованих на различитим штабним дужностима у оквиру НАТО Команде за обуку и савјетовање Сјевер.
Црна Гора је за осам година у шеснаест контингената до сада ангажовала укупно 418 војника у мисији у Авганистану, а црногорски званичници су такође недавно саопштили да ће Војска Црне Горе своје припаднике убудуће слати и у НАТО мисије у Ираку и Летонији, као и да ће једног официра упутити у штабу КФОР-а у Приштини, а другог у канцеларију за везу која се налази у Скопљу.
Накнада двојици црногорских официра у међународној мисији КФОР на Косову износиће 70 евра дневно, док је познато и да су трошкови боравка црногорских војника у Авганистану годинама били око 140 евра на дан, од чега 100 евра износи дневница.
Ипак није тајна да за одлазак у „мировну“ мисију у Авганистан, која за једног војника траје шест мјесеци, постоји подужа листа чекања. Напросто, лоша економска ситуација у земљи и слаб материјални положај породица црногорских војника учинили су да једини мотив за одлазак у Авганистан буде новац.
Наравно, веома важан детаљ је и то да све трошкове слања и упућивања војника који одлазе у НАТО мисије широм свијета сносе искључиво матичне земље које их шаљу, па ће најављено појачано присуство црногорских војника у више земаља бити значајно додатно оптерећење за ионако крхке црногорске јавне финансије, што даје за право аналитичарима који тврде да САД на тај начин од НАТО савезника убирају такозвани протекционашки рекет у замјену за сигурносни кишобран Алијансе.
Ту је свакако и друга страна медаље, па је на примјер познато да је само од доласка првог контигента црногорских војника у Авганистан, који датира од септембра 2014. године, у тој земљи страдало преко 32.000 цивила, док су за преко 20 одсто жртава, према извјештају УН, одговорне управо „мировне снаге“ НАТО-а.
Предсједник „Покрета за неутралност Црне Горе“ Стефан Ђукић сматра да би „повећан контингент црногорских војника у Авганистану морао дјеловати отрежњујуће на читаво црногорско друштво имајући у виду низ претходних изјава црногорских званичника датих ових дана, али и претходних година.
Он додаје да грађани морају бити свјесни да повећано присуство у Авганистану прије свега значи и додатне трошкове за презадужени црногорски буџет.
„Овим за почетак Министарство одбране демантује само себе, јер је недавно навело да Црна Гора више неће ’бити туђе битке‘. Или је сумњива мисија САД у Авганистану црногорска битка, или ми заиста бијемо туђе битке које нас се апсолутно не тичу. Даље, наше НАТО чланство не кошта годишње као стан у Будви, како је површно говорио бивши НАТО координатор за чланство, јер одржавање те мисије кошта више милиона евра. Такође, НАТО чланство као што видимо, не значи економски бум, него напротив, нове намете којима финансирамо туђе ратове и туђе интересе“, истиче Ђукић за Спутњик.
Он такође сматра да је војно ангажовање у овој земљи која је 5.625 километара удаљена од Црне Горе након званичног краја ИСАФ мисије нарочито проблематично са етичког аспекта.
„Не заборавимо да је овај продужени останак у Авганистану од како је завршена ИСАФ мисија, нејасан цијелој свјетској јавности и да се наш останак тамо може једино схватити као учешће у окупационим снагама, те да смо за народ Авганистана ми окупатори, односно инвазиона војска, што је епитет који ми никада у историји нисмо имали“, додаје наш саговорник.
Такође, и најаву предсједника Ђукановића да ће се црногорске снаге ускоро укључити у НАТО мисије у Летонији и Ираку, Ђукић једино тумачи као додатно повећање војног буџета, који ће грађани Црне Горе „пунити последњим центом плаћеног пореза, те одузимањем средстава просвјети и здравству“.
Када је ријеч о све већем слању црногорских војника у иностранство, портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић за Спутњик подсјећа да је својевремено један од основних принципа референдумског сепаратистичког блока до 2006. године био да Црна Гора не треба да ратује за туђе интересе, а као примјер се наводило учешће војника из Црне Горе у операцијама војске СРЈ на Косову и Метохији крајем деведесетих година прошлог века.
Премда је, како каже, циљ тих акција била и заштита становника Косова и Метохије поријеклом из Црне Горе, перцепција поменутих структура је била да то није интерес ове државе.
„Данас када као чланица НАТО-а Црна Гора шаље своје војнике на Косово и Метохију у састав оних снага против којих су ратовали 1999. године, поставља се питање за чији се интерес то ради и гдје је ту интерес Црне Горе“, каже Ковачевић, који додаје да је исто и са контингентом који се шаље у Авганистан и чији се број стално повећава.
„Како мене као пореског обвезника штити војник који је у Авганистану? Да ли је заштита земље и грађана ако новац нас пореских обвезника иде на плаћање смјештаја и боравка наше војске у Авганистану? Оваквим начином дјеловања доводи се у питање сврсисходност постојања Војске Црне Горе, јер она троши паре из буџета, а није способна да заштити земљу ни од једне опасности. Испада да паре за војску у ствари иду на аранжмане оних који се данас зову војницима Црне Горе, а који с времена на вријеме брукају државу коју би требало да бране попут Ивана Машуловића који је са Готовином и Маркачем прослављао ’Олују‘. Постојање такве војске нема никакву реалну сврху“, закључује Ковачевић.
Небојша Поповић
Извор: sputniknews.com
