Верници Српске православне цркве најавили су се да ц́е се ноц́ уочи најаве рушења Kрстионице на Превлаци Светог Архангела Михајла, код Тивта, окупити како би спречили њено рушење.
Против одлуке власти грађани, верници СПЦ, не могу да рачунају на помоц́ институција у одбрани својих права. Машинама које ц́е се у уторак појавити како би извршиле вољу власти „успротивиц́е“ се молитвом, преноси портал Ин4с.
Подсетимо, Kрстионица није чак ни нелегално подигнута, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај део острва предвиђен за градњу верских објеката.
Предивна Kрстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе изграђене пре више од 11 векова у седишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. вијеку, након млетачких освајања, однесена је у Венецију, а за време НДХ 1942. године пренета у Хрватску, где се и данас налази.
Kада је грофица Kатарина Властелиновиц́ 1833. године купила део острва знајуц́и за његову светињу, она је обновила део конака и саградила цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам векова година од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у летњом периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Kрстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква – Kрстионица, и посвец́ена Светом Ловц́енском тајновидцу – Петру другом Петровиц́у Његошу.
Црква са Kрстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она је не само у складу са потребама и обновом будуц́ег манастира, вец́ и са архитектуром 9. века са ових простора – црква је осмоугаона, на стубовима.
Подсјетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највец́у трауму још увек представља рушење Његошеве капеле на Ловц́ену, где ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни.
Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Kрстионица је и названа „Суза Његошева“.
