Могло би се рећи да је Стаматис Мораитис заборавио да умре. Грчком ратном ветерану су 9 различитих америчких лекара поставили дијагнозу рака плућа 1976. Године.
Далу су му 6 месеци живота и препоручили му да започне агресиван третман против рака. Он је одбио и уместо тога се вратио у своју домовину Икарију. Онда се десило нешто невероватно.
У почетку је проводио дане у кревету, док су се његова мајка и жена бринуле о њему. Повратила му се вера. Недељом ујутру, пењао се на малено брдо где се налази грчка православна капела у којој је његов деда служио као свештеник.
Kада су његови пријатељи из детињства открили да се вратио, почели су да долазе свако поподне. Причали би сатима уз флашу или две локално произведеног вина. Барем ћу умрети срећан, помислио је.
Наредних месеци је почео да се осећа јачим. Једног дана, осећајући се амбициозно, желео је да посади нешто поврћа у башту. Није очекивао да ће доживети да их убере, али је уживао у сунцу, удишући ваздух поред океана. Други ће моћи да уживају у његовом поврћу када умре, помислио је.
Шест месеци је дошло и прошло. Мораитис није умро. Уместо тога, убрао је поврће и,осећајући се охрабрено, очистио породични виноград. Прилагодио се рутини острва, будио кад је желео, радио у винограду до поднева, правио себи ручак и онда би обично направио дужу дремку. Увече би често отишао до локалне кафане где је играо домине и до после поноћи.
Године су прошле, а његово здравље се побољшало. Дозидао је пар соба на родитељску кућу како би деца могла да га посете. Производио и до 1.500 литара вина годишње у свом винограду.
Три и по деценије касније, имао је 97 година, а није имао рак. Никад није ишао на хемотерапију, узимао лекове нити тражио било какву другу терапију. Само се преселио у Икарију.
„Kада сам се после 25 година вратио да питам своје лекаре како је то могуће, они су сви били мртви“, рекао је Мораитис.
Мораитис је умро када је имао 102 године.
Поука
Здравље нам враћају наша околина и храна, а не медицина.
Грчка острва су позната по здравој кухињи, те су код њих срчане болести веома ретке. Девичанско маслиново уље, аругула, швајцарска блитва, угљени хидрати, сочива, хлеб од целог зрна, затим зачини као што су оригано, першун и влашац одличне су намирнице за здраво срце. Такође се по традицији црвено месо не конзумира више од једном недељно.
„Можда немамо много новца, али увек имамо храну на столу и забављамо се са породицом и пријатељима. Нисмо у журби да урадимо све у току дана, па некад радимо и ноћу. На крају дана, не одемо кући да бисмо сели на двосед.“
Питајте старе људе у Икарији како су доживели 90 година и обично ће вам причати о чистом ваздуху и вину. Или, како је једна стоједногодишњакиња рекла, „заборавимо да умремо“.
Интересантно је да на острву Самос, само 13 километара даље, живе људи са истом гентском позадином који једу јогурт, пију вино, удишу исти ваздух и једу исту рибу као њихови суседи на Икарији. Ипак, људи на Самосу живе једнако дуго колико и просечни Грци.
Шта је другачије?
Лако је одморити се кад нико не устаје рано и цело село спава током поподнева. Помаже то што је најјефтинија и најдоступнија храна уједно и најздравија. Тешко је провести дан у Икарији без пењања на бар 20 брда.
Сви узгајају башту јер су њихови родитељи тако радили. На крају дана, поделе шољу сезонског чаја са суседом. Понекад се са баш добрим пријатељима попије и неколико чаша вина.
Разни заговорници здравља и дијета покушавају да нас убеде да једемо здравије и вежбамо како бисмо живели дуже. Ипак, ове стратегије ретко упале.
Проблем је што је тешко променити понашање индивидуе ако заједница не жели да се промени
Икаријанци остају активни тако што шетају већином дана што уједно смањује депресију, тежину и смртност.
РЕЦЕПТ ЗА ИЗЛЕЧЕЊЕ И ЗДРАВ ЖИВОТ: Лекције из Икарије
Набавите антиоксиданте! Пређите на медитеранску дијету која укључује много воћа, поврћа, целе житарице и мало рибе.
Пијте чај! Многи чајеви из Икарије имају диуретичка својства, а доктори их преписују за низак притисак.
Редовно дремајте. Људи који дремају бар 5 пута недељно по пола сата имају 35% мању шансу од кардиоваскуларних обољења. Такође се смањује и хормон стреса.
Свакодневно шетајте. Многи становници Икарије без размишљања иду пешке до посла или цркве.
Важно је да се живот живи до максимума уз повезивање са другим људима, конзумирање локалне хране и физичку активност.
