Још одавно је познато да на Светој гори постоје строги закони по којима је женама забрањено да кроче на то подручје.
Ипак, кроз историју се догађало да су многе жене моћника желеле да прекрше ово монашко правило, а царици Јелени, жени дучана Силног то јечак пошло за руком, па је до данас остала једина жена која је крочила на ово свето тло.
У легендама је остало забележено да је сама Пресвета Богородица запретила неким женама које су хтеле да уђу на Свету гору.
Такав је био случај у манастиру Ватопеду. Тамо постоји једна чудотворна фреска која се зове Антифонитрија – Она која одговара.
Када је византијска принцеза, пожелевши да види цркву коју је њен отац цар као ктитор подигао, дошла да посети Ватопед, она је улазећи у тај новоподигнути храм чула глас саме Пресвете Богородице, који је долазио од њене фреске:
„Немој да улазиш даље, овде постоји друга царица!“
Већ у то време углавном није било дозвољено женама да долазе на Свету гору, али могле су царице да је посећују у неким посебним ситуацијама. Када се десило то чудо, онда су оци Светогорци тадашњи схватили да сама Пресвета Богородица жели да се овај принцип у потпуности испуњава и од тог времена то правило важи.
Десио се један други случај, када је наша Мара Бранковић тадашња султанија, дошла у манастир Светог Павла, који је тада био насељен српским монасима, и када им је донела велики благослов – дарове којима су мудраци са Истока даровали Богомладенца Христа, који се још увек чувају у манастиру Светог Павла. Она је изашла из брода и кренула, али и њој се јавила Пресвета Богородица само неколико десетина метара од мора и забранила јој да иде даље. Мара је ту предала дарове и одмах се вратила на брод.
На том месту јављања Пресвете Богородице сада постоји један проскинитар са иконом Мајке Божије који је подсетник на ово чудо.
