О најстаријој апотеци у овом делу региона, традицији и изазовима причао нам је истакнути педијатар и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва др Ервин Гебауер
Потомак Аустро-угарске официрске породице која је 1828. године отворила једну од најстаријих апотека у овом делу региона – познати козметички препарати и кућни флуид „Биља Роса“, били су довољни да се име Гебауер упише у готово сваку породицу у Војводини. Након једног века од отварања, апотека је променила име. О традицији, изазовима, али и статусу почасног грађанина Бача, говорио је истакнути педијатар и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва др Ервин Гебауер.
Прича о апотеци Гебауер увек је инспиртивна. Да ли памтите неку посебну анегдоту везану за њу? У баштину Бача, несумњиво спада и „Стогодишња апотека Гебауер“, једна од најстаријих у Војводини, а која је припадала мом деди. Отац је допринео томе да прича о апотеци Гебауер буде симбол и диван пример породичне традиције, чији су чланови кроз четири генерације били апотекари у Бачу. Mеђу мени омиљеним анегдотама је чињеница да када сам конкурисао за асистента на Медицинском факултету у Новом Саду, дактилографском грешком писало је да сам рођен у Бечу, а школовао се у Бачу, ово ме је са смешком пратило годинама.
Дуго времена сте као лекар радили, те и даље, повремено долазите у Дом здравља у Бачу. Да ли у тим ритуалима постоје ствари које се нису промениле? Никада се нисам одвојио од Бача, поготово не професионално, јер сам и након одласка на Клинику у Нови Сад наставио бар једанпут недељно да долазим у Бач и радим као педијатар. Овде сам са болесном децом радио преко пола века. Oтворио сам ванболничко породилиште и дечји диспанзер. Београдски и новосадски професори су били одушевљени Бачом и његовом историјом, а посебно срнећим паприкашом. Ствари које се до дaнас нису промениле, јесте чињеница да ме грађанство Бача уважава са једнаким поштовањем као и на почетку моје каријере. На шта сте највише поносни током свог вишегодишњег рада? После постдипломских студија у Загребу, у Новом Саду сам основао дечју хематолошко-онколошку службу која је временом досегла велики домет. Дечја онкологија је била у повоју. Великим успехом сматрало се излечење једног детета са леукемијом. Први сам у тадашњој земљи увео принцип кућног лечења хемофиличара. Недуго затим сам изабран за доцента у Новом Саду, после за професора, а касније и шефа Катедре за педијатрију, те члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.
У Бачу имате званични статус истакнуте личности. Колико Вам то значи и да ли сматрате да Вас обавезује у одређеној мери? Иновативан асортиман козметичких производа на челу са најпродаванијим и данас познатим кућним флуидом „Биљна Роса“, допринео је популаризацији старе Аустро-угарске официрске породице Гебауер. О доприносу „Стогодишње апотеке“, довољно говори и спомен-плоча општине Бач на нашој породичној кући. Дипломирао сам у Загребу, међутим, одлучио сам да се као лекар вратим у мој вољени Бач, где сам рођен и одрастао, где је моја породица и пријатељи. Бач ми се одужио избором за почасног грађанина. Тања Митић