Као и све велике јуначине, ударили су га немилице. Руком, ногом, пендреком, чиме су стигли. Сеирили се над њим, лешинарски се кезили са висине, пакосно се иживљавали. И све су то над ухапшеним полицајцем Драгишом Миленковићем успели Куртијеви јуришници тек када је био везан, спутан лисицама и онемогућен да се брани, након што су га јуначки ухапсили пред децом, као да у најмању руку приводе Осаму Бин Ладена у пуној снази, док му реденике пуни Карлос Шакал.
Али, зашто им је Миленковић био толико битан, зашто пажљиво бирају кога и са коликом бруталношћу, а на правди Господа тамниче? Одговор на ово питање, далеко је лакши него што мислите: јер терористи не заборављају. Не заборављају страх, кошмаре и дрхтање које им је годинама и сам спомен Драгишиног имена изазивао, не заборављају колико пута сан није хтео на очи због ове и физичке и моралне громаде – наравно, ономад када није био везан.
Миленковић је годинама часно обављао службу као полицајац на Косову и Метохији, бранећи суверенитет своје државе, правду и право како голоруког угњетаваног становништва, тако чак и основна права оних наоружаних звери са друге стране. Остаће, рецимо, упамћено да је у присуству легендарне судије Данице Маринковић, управо он радио на увиђају када су се хапсила зликовачка браћа Мазреку, која су силовала и убила дванаестогодишњу девојчицу, а онда је бацили у креч, о чему сведочи и фотографија коју Афера ексклузивно објављује.
– Све време увиђаја, док су зликовци били ту, са околних брда су одзвањали рафали и пуцало се у правцу Маринковићеве и Миленковића, али се нису поколебали ни секунд. Радио сам са њим четири године и не могу ниједну ружну реч рећи о њему, нити то може било ко други. Душа ме боли због ове неправде, али знам да ће издржати – каже за Аферу бивши колега Миленковића.
Оно што посебно истиче јесте да је Миленковић имао прилику да напусти Косово и да је знао да му неће заборавити никада његова јуначка дела крвници, али је свеједно одлучио да остане. Остаје нам само нада и вера у државничко руководство, напоре, правду и светог судију – време, да ће ускоро доћи доба када ће Миленковићи као јунаци шетати нашом јужном покрајином, а крвници који га туку везане, и сами бити везани. Нико их неће тући – осим исправних и честитих судијских пресуда. Ту је разлика између Миленковића и њих.
Томо Ловрековић