Ових дана, баш као и претходних месеци, српске заставе, иконе и крстови нису били пожељни у Црној Гори, и не само то, ти симболи су забрањивани од стране подгоричких власти. Неки други симболи се више цене, симболи којима се тера инат и контра свему што је српско у Црној Гори.
Тако су ових дана у албанским срединама окачени симболи Албаније, заставе ове земље се вијоре заједно са црногорским заставама, док се српске заставе спаљују, скидају и цепају, а тамо где су графити, чак и руше булдожерима.
Претходних дана изнад улица у Улцињу вијориле су се албанске и црногорске заставе, којим се прославља „Дан неовисности Црне Горе“ – 21. мај. На овај дан, 2006. године престала је да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора (2003-2006), наследница Савезне Републике Југославије (1992-2003).
Да подсетимо, референдум о независности Црне Горе је био референдум о државној независности Републике Црне Горе. Одржан је 21. маја 2006. године. Према званичним резултатима, већина грађана који су изашли на референдум определила се за независност Црне Горе. Од укупно 484,718 грађана са правом гласа, на референдум је изашло 419,236 (86.49%). У прилог независности се изјаснило 230,711 грађана, што је представљало 47,5% у односу на укупно бирачко тело, односно 55,5% у односу на укупан број важећих гласова.
Референдумско питање је гласило: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?“. Понуђени одговори су били: ДА или НЕ. За прву опцију су се залагале странке окупљене око „Блока за независну Црну Гору“, док су се за другу опцију залагале странке окупљене око „Блока за очување Државне заједнице Србије и Црне Горе“.
За легитимност референдума била је неопходна излазност од преко 50% уписаних бирача, а за доношење одлуке о независности било је потребно да та опција премаши посебну већину од 55% важећих гласова. Коначни обрачун процената вршен је у односу на укупан број важећих гласова, а не у односу на укупан број грађана који су изашли на гласање, пошто су од броја изашлих одбијани неважећи гласови, који нису узимани у обзир приликом коначног обрачуна процената.
Према званичним резултатима, излазност је била веома висока (86.49%), а опција за независност је добила 55,5% важећих гласова, тако да је референдум проглашен успешним, а Црна Гора је 3. јуна проглашена за самосталну и суверену државу. Припрему и спровођење референдума пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.
Током спровођења референдумског процеса, дошло је до бројних неправилности, услед којих је легитимитет званично саопштених резултата био доведен у питање, а додатне сумње у регуларност референдума су биле изазване односом Републичке референдумске комисије према бројним приговорима, који су сви до једног сумарно одбијени.
Према претходном договору, Србија је као правна наследница Државне заједнице Србије и Црне Горе наследила чланство у међународним организацијама, којима је Црна Гора приступила као потпуно нова држава. Ово је био други референдум о државном статусу Црне Горе, док је први референдум из 1992. године имао супротан резултат, са 95,96% гласова за заједничку државу.