Јавност је без икакве сумње и више него добро упозната са случајем Светозара Маровића, некадашњег председника Државне заједнице Србија и Црна Гора (СЦГ), дугогодишњег високог функционера и главног идеолога владајуће црногорске Демократске партије социјалиста (ДПС) (поменимо само функције потпредседника ДПС и председника Политичког савета ове странке, као неке од многих), и изнад свега једног од најближих сарадника апсолутног господара Црне Горе Мила Ђукановића, још из времена трансформације Савеза комуниста Црне Горе (СКЦГ) у ДПС.
Упркос свим овим (и многим другим) функцијама и вишедеценијској блискости са Ђукановићем, Маровић се пре неколико година нашао у немилости актуелног црногорског председника и његовог окружења, када је, у монтираном процесу и уз исказе лажних сведока (што представља специјалитет окупираног црногорског правосуђа, као што се може видети и на примеру исконструисане “афере државни удар”), оптужен да је наводно био на челу организоване криминалне групе која је нанела вишемилионску штету општинском буџету Будве. Ипак, циљ овог текста, пише Глас јавности, није детаљна рекапитулација Маровићеве биографије, већ повлачење паралеле између његовог случаја и најновијих сазнања добро обавештених кругова, блиских врху црногорског режима.
Наиме, према овим сазнањима, улога новог Светозара Маровића нацрногорској политичкој сцени би, можда чак и у периоду до парламентарних избора (који би, како ствари стоје, могли да буду одржани крајем августа или почетком септембра, уместо у октобру т.г, како је првобитно планирано), могла да припадне, ни мање ни више, актуелном црногорском премијеру Душку Марковићу!
Притом, Марковићу свакако не мањка “путера на глави”, имајући у виду како наводе о умешаности у случајеве крупне корупције, тако и недовољно расветљену улогу у периоду убиства оснивача дневног листа “Дан” Душка Јовановића 2004. године, када је био на функцији помоћника министра унутрашњих послова Црне Горе задуженог за тадашњу Службу државне безбедности (СДБ). Евентуалном одлуком да “пусти низ воду” Марковића, Ђукановић би могао да оствари двоструку корист – да се ослободи човека који би могао бити претендент на његов престо, и да уједно црногорској (али и међународној) јавности уочи избора прикаже наводну одлучност црногорских власти у обрачуну са корупцијом, укључујући и ону на највишем нивоу.
Уколико би се то догодило, била би послата снажна и недвосмислена порука и остатку Ђукановићевог окружења – да у Црној Гори може постојати само један господар, и да свако ко се иоле узнесе може да доживи судбину Светозара Маровића, био он и актуелни црногорски премијер, пише Глас јавности.