Повратак радикалног покрета Талибан (забрањен у Руској Федерацији као терористичка организација) на власт у Авганистану након повлачења америчке војске изазвао је бурне расправе широм света. Предмет расправе нису само милијарде долара које је Вашингтон потрошио, бекство америчке војске и погрешне процене америчког председника Џоа Бајдена, већ и судбина становника земље који покушавају да избегну освету талибана.
Шокантни снимци очајних Авганистанаца који падају са авиона у лету обишли су свет. Сада је највеће питање где ће се сакрити грађани Авганистана који су сарађивали са представницима западних земаља? Преводиоци, водичи, услужно особље, они који су примали плату у доларима, преко ноћи су се од срећних људи претворили у избеглице. Талибани ће се без размишљања обрачунати са „колаборационистима“. Вашингтон ће покушати да спасе неке Авганистанце, али им неће дозволити улазак у САД без визе и детаљне провере. Сједињеним Државама је потребно време и нека привремена база, зато Вашингтон тражи помоћ од трећих земаља.
Суседи Авганистана су одбили да помажу: имају довољно својих проблема. Европа има превише избеглица од 2015. На све начине покушавају да се отарасе избеглица (укључујући и авганистанских), а земље на границама ЕУ редовно спречавају улазак нових илегалних емиграната. Зато су се Американци обратили државама које се једноставно не усуђују да одбију захтев Вашингтона. Албанија, Северна Македонија и самопроглашено Косово преузели су улогу привремених прихватилишта за избеглице. Албанци су доживотно дужни Америци, а Зоран Заев је премијер Северне Македоније само захваљујући страним снагама. Када су Тирана, Приштина и Скопље званично пристали да угосте избеглице, почела је друга епизода „драме у Кабулу“. Србија је озбиљно забринута због доласка авганистанских избеглица код својих суседа и косовских сепаратиста.
Да ли ће са избеглицама на Балкан доћи и терористи?
Неки српски политиколози упозоравају да ће са избеглицама доћи и талибани и други терористи. „Нико не зна колико ће међу избеглицама бити инфилтрираних агената разних исламистичких организација које у Европи стварају своје ћелије за даљу терористичку активност“, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Стварање терористичког „зеленог појаса“ од Турске преко Балкана до Европе заиста је застрашујућа могућност. Али не можемо баш рећи да ће авганистанске избеглице у томе помоћи. Прво, избеглице које шаљу Американци су већ прошле контролу. Наравно, могуће је да се у маси људи нађе пар талибана, али терористима је лакше да у Европу дођу као туристи или студенти без контроле од стране америчких специјалних служби, што је обавезно да бисте добили место у авиону ваздушних снага САД. Док су избеглице из Кабула људи којима се у некој мери веровало. Друго, већина оних који беже из Кабула су људи који не деле исти поглед на свет са талибанима. Они желе да напусте Авганистан чак и без претње по живот, и мало је вероватно да ће ширити идеје радикалног ислама.
Исламизација региона се одвија пре свега преко фондова, конференција, скупова и изградње верских објеката, које финансирају земље Блиског истока. Окорели исламисти се моле у својим селима и не штампају летке. Они излазе на сцену само када се зарати као извршиоци наређења, а не идеолози. У Босни и Херцеговини, на пример, постоји велики број вехабијских села, а неки од њихових становника су ратовали у Авганистану и на Блиском истоку. Срби у Босни знају да је пијани сарајевски „патриота“ који мрзи све српско опаснији од брадатог исламисте који не дозвољава различита тумачења Курана и не излази из свог села.
Да ли ће долазак Авганистанаца утицати на демографску ситуацију на Балкану?
Опасност наравно постоји да ће Америка одустати од намере да поведе избеглице у своју земљу и да ће ти Авганистанци остати на Балкану. „Што се тиче избеглица из Авганистана, то су људи који нису повезани са радикалним исламом. Западни центри моћи, пре свега Вашингтон, покушавају да их спасу јер су радили за њих. Друго питање је да ли ће ове избеглице кроз одређено време отићи на Запад. Без обзира на то какви су људи, њихов долазак ствара демографски проблем за регион. Несумњиво, појачава утицај исламског фактора у овом делу Европе. А ако ти људи заувек остану на Балкану, то би могло утицати на демографску структуру региона и на ситуацију у целини. Такође је важно како ће се избеглице понашати. У сваком случају, то је нова претња по безбедност за земље региона“, каже бивши српски дипломата Зоран Миливојевић.
Авганистанци који желе да напусте своју отаџбину воле начин живота и степен слободе који се у Авганистану могао наћи само у базама америчке војске или у амбасадама западних земаља. Исламске вредности их интересују у знатно мањој мери. Управо због тежње према западном животном стандарду авганистанске избеглице не виде Балкан као место дужег или сталног боравка.
Чак и авганистански илегални имигранти који прелазе српску границу желе да што пре уђу у Европску унију. Можемо ли претпоставити да ће они које је албански премијер Еди Рама назвао „представницима афганистанских интелектуалних кругова“ пожелети да остану у Албанији и Северној Македонији, у државама које заостају за Србијом по економском развоју? Штавише, мало је вероватно да ће пожелети да остану на Косову, где мир подржава та иста америчка војска која је управо напустила Авганистан. Чак и ако претпоставимо да ће САД из неког разлога одбити да приме избеглице, Авганистанци ће највероватније пожелети да дођу до Немачке, Италије или Француске, где већ живе хиљаде њихових сународника.
Осим тога, број избеглица који ће из Кабула доћи у Албанију, Северну Македонију и Косово је премали да би се могло говорити о могућности стварања „авганистауна“ или малог Кабула. Њихов укупан број није ништа у поређењу са бројем илегалних имиграната који се већ налазе на Балкану. А баш међу њима има екстремиста.
Ради поређења: само у Босни и Херцеговини је донедавно било десетине хиљада људи. Неки од њих и даље живе у организованим или дивљим избегличким камповима. Десет посто становника Бихаћа су избеглице (углавном из Авганистана), и они се нису асимиловали иако је Бихаћ муслимански град. Напротив, становници Бихаћа организују скупове против избеглица, народне патроле и траже да се „гости“ протерају.
А у јуну и јулу ове године полиција је у Београду привела 262 илегална мигранта који су послати у центре за избеглице. То је више избеглица него што је Албанија ове недеље прихватила (прву групу чине 250 људи).
Према подацима Канцеларије Високог комесаријата за избеглице УН, од почетка 2021. године у Србију су стигла 2.874 авганистанска држављана, укључујући 600 малолетних лица (углавном дечака и тинејџера). Динамика миграционог тока се није променила последњих месеци, а тренутно је у 13 центара у Србији смештено 1.177 држављана Авганистана.
Оријенталиста и политиколог, аутор популарног Телеграм канала „Русский ориенталист“ Игор Димитријев истиче да избеглице представљају озбиљно оптерећење за земље домаћине, а скреће пажњу и на повећано интересовање Турске за ситуацију у Авганистану. „Што се тиче таласа избеглица које контролише Турска — а кроз њих пролази значајан део избеглица из Азије — они се више користе као социјално оружје: када социјалну структуру земаља потреса проток људи који нису интегрисани у друштво. Балкан суочен са овим таласима може бити потпуно беспомоћан. И Турска ће дефинитивно покушати то да искористи. Штавише, колико ја знам, Турска је пре више година преговарала са Албанијом о изградњи избегличких кампова на њеној територији”, каже експерт.
Да ли ће долазак миграната отворити нови пут наркотрафика?
Игор Димитријев је скренуо пажњу на још један занимљив тренутак повезан са Турском. Подсећамо да је ове седмице Анкара већ неколико пута изјављивала спремност да сарађује са талибанима и да им пружи подршку. Нови авганистански режим још није одговорио Анкари. „Што се тиче Турске и њене могуће улоге у Авганистану, врло је вероватно — у ствари сигурно — да се не ради о томе да Турска само због политичких разлога жели да контролише летове на аеродрому у Кабулу. Ради се још о могућности да контролише трговину дрогом. Треба схватити да се 90% светских залиха хероина производи у Авганистану. То су десетине милијарди долара зарађених само на транспорту дроге у Европу и САД“, каже Димитријев.
По његовом мишљењу, у том контексту Македонију, Албанију и Косово не треба посматрати као привремени смештај за мигранте.
„Турска очигледно покушава да контролише трговину дрогом, а Косово и Северна Македонија су важне станице на том путу“, сматра оријенталиста.
На тај начин Србија и Балкан у целини не треба да се плаше инвазије Авганистанаца. Права претња долази од оних који ће знати како да зараде на овој кризи.
С друге стране, криза у Авганистану, у извесном смислу, пружа Србији одређени простор за маневре на међународној сцени. Као што је српски историчар и публициста Срђа Трифковић већ приметио, слање избеглица на Косово без сагласности Београда представља грубо кршење принципа међународног права и одредби Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Тако Срби имају добар разлог да захтевају да се расправа о статусу Косова и Метохије врати на дневни ред Савета безбедности УН.
