Управо сам наручио јело из ресторана Ивана Ивановића, водитељског џубокса, учесника ријалитија Фарма и госта кога је у својој емисији испитивала Леа Киш.
Да проверим да ли је Ивановић, кафеџија из елитног дела Врачара, некога преварио као што то ради свакодневно у шоу бизнису. Морам да признам да је бољи кафеџија него водитељ пошто му емисија никада није ни у сто најгледанијих ТВ формата.
Сада ми је јасно зашто га зову “водитељски џубокс” односно зашто треба само да се плати да би Ивановић свирао. Исти принцип као у кафани. Платиш му, а он направо јело.
Ризиковао сам, додуше, да ме Ивановић отрује. Видећемо у наредних 24 сата да ли је имао храбрости за то. Довољно је покварен да му то падне напамет, али мислим да неће смети јер је кукавица. Мада ко зна, тако би се додворио Ђиласу, а оправдао би стотине хиљада евра колико му је вредан уговор са Ђиласовом телевизијом. Јер рејтингом их не правда и могло би да му се деси да му Ђилас покуца на врата и затражи паре назад. Не би био први.
Ако није смео да ме отрује то ће бити доказ да Ивановић, ипак, поштује оног ко га плаћа. Било да код њега наручиш гостовање, ТВ емисију или јело. Све је то код Ивановића исто.
Једино његов партнер у кафани мора да отвори четворо очи. Да се једног дана не пробуди, а кафана не буде његова. Тако је Ивановић преварио свог кума Зеку за емисију. Ону која више није ни у сто најгледанијих.