На адресу бившег команданта Општег штаба тзв. Ослободилачке војске Косова, Агима Чекуа, стигао је позив за саслушање од Специјалног тужилаштва за ратне злочине у Хагу.
Он ће се пред судом појавити у својству осумњиченог, а како је изјавио косовским медијима – у Хаг путује 28. септембра.
Агим Чеку је као официр некадашње ЈНА, прешао да служи хрватској војсци и то у војним акцијама „Олуја“ и „Медачки џеп“, а у мају 1999. године постављен је за команданта штаба тзв. ОВК.
По завршетку рата на КиМ, Чеку је основао политичку странку, а од 2006. до 2008. био је и косовски премијер. Неколико пута хапшен је у вези са оптужницом за ратне злочине, али је ослобађан на интервенцију Харија Холкерија, тадашњег шефа Унимка.
Чеку је до сада четири пута хапшен и притваран на границама – у Бугарској, Словенији, Мађарској и Колумбији, према црвеној Интерполовој потерници из Србије. Први пут у Словенији, крајем октобра 2003, ухапсила га је словеначка аеродромска полиција, док је на Брнику чекао авион за Приштину. Тада је код себе имао пасош Хрватске.
Крајем фебруара 2004. лишен је слободе у Мађарској, а службеници хрватске амбасаде у Будимпешти идентификовали су га као грађанина Хрватске, па је предат сарадницима амбасаде Хрватске у Мађарској. Потом је маја 2009, поново према српској потерници, протеран из Колумбије где је учествовао на конференцији о разоружању. Упркос захтеву српских власти да канцеларија Интерпола у Колумбији ухапси Чекуа, то се није догодило јер, како је тада саопштено, закони те државе забрањују примену мере задржавања страних држављана оптужених за кривична дела почињена пре 2005. После протеривања он је изјавио да је потерница Србије са политичком, а не правном позадином, као и да Србија нема надлежности на Косову од 1999.
Пред Судом за ратне злочине у Београду, Агим Чеку је по командној одговорности осуђен на 20 година затвора за ратне злочине које је извршио над Србима и другим неалбанским становништвом на КиМ. Теретио се за убиство 669 Срба и 18 неалбанаца. У оптужници се тврдило и да су од почетка 1998. до првих дана 2000. Хашим Тачи и Агим Чеку, у спрези с другим припадницима тзв. ОВК и наоружаним албанским групама, у оквиру кампање прогона и етничког чишћења, планирали и изводили терористичке акције на КиМ, у којима је погинуло или је тешко рањено на стотине цивила-неалбанаца из свих делова друштва, укључујући жене, децу, старе и немоћне. Управо све акције биле су у организацији начелника Штаба ОВК Агима Чекуа.
Чеку се доводи у везу и са афером лажних ветерана тзв. ОВК. Због тога је косовско тужилаштво подигло против њега и оптужницу због сумње да је са још 11 особа оштетио буџет Косова.
ОД ТУЂМАНА ДЕВЕТ ОДЛИКОВАЊА
Агим Чеку се, када је у октобру 1991. почео рат у СФРЈ, прикључио Збору народне гарде и добио команду над артиљеријском јединицом у Задру, а потом је постао заменик команданта борбене дивизије. У фебруару 1992. поверено му је командовање Масленичком борбеном дивизијом, а касније и антитенковском дивизијом и гарнизоном у Госпићу. Као припадник хрватске војске Чеку је од Фрање Туђмана одликован девет пута.
ПОЗВАН И АЉУШ АГУШИ
Бивши генерал тзв. ОВК, Аљуш Агуши, такође је добио позив Специјалног тужилаштва у Хагу, објавио је на „Фејсбуку“ његов брат Рамуш Агуши, уз коментар да „ниједан суд не може да укаља рат ОВК“. Није познато у ком својству је Аљуш Агуши позван у Хаг.
До сада је, према евиденцијама Удружења ветерана тзв. ОВК, у својству сведока или осумњичених, пред Специјално тужилаштво позвано више од 250 припадника те организације.